Нови муфтија србијански Абдулах Нуман још није ни устоличен, а већ је почео да даје контроверзне изјаве. „Републику Српску би требало укинути“, рекао је Нуман у изјави за београдски „Курир“.
Ништа ново, рекло би се, да исламске верске вође у региону дају такве изјаве. Првог дана месеца Рамазана, поглавар Исламске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић оптужио је Републику Српску за етничко чишћење муслимана. Тако да и Нуманову изјаву можемо сврстати у типичну антологију антисрпских изјава муслиманских верских вођа.
Међутим, Нуманова изјава посебна је из више разлога. Она је нетипична за представнике Исламске заједнице Србије. Tа заједница једна је од две исламске заједнице које постоје у Србији и за разлику од оне са седиштем у Новом Пазару, сличног имена (Исламска заједница у Србији), коју је донедавно предводио муфтија, а сада народни посланик Муамер Зукорлић, није везана за Исламску заједницу БиХ, окупља не само Бошњаке, већ и припаднике других народа који су по вероисповести муслимани, а живе у Србији.
Мешање баба и жаба
Због своје мултиетничности, Исламска заједница Србије није се мешала у дневнополитичка питања, посебно у осетљива национална питања унутар БиХ. Није се држала по страни, али је породица Јусуфспахић, која је донедавно била најутицајнија у заједници, чинила све да Исламска заједница Србије увек буде постављена „изнад ситуације“, бавећи се вером, образовањем, обновом џамија, медреса и споменика на територији Србије од важности за муслимане.
Изјавом да Републику Српску треба укинути зато што се „једна земља величине тепсије, као што је БиХ, не може поделити на више република“, нови муфтија као да је окренуо други лист, кренуо путем супротним од онога којим је ишао његов духовни отац, покојни Хаџи Хамдија ефендија Јусуфспахић и тиме најавио нову епоху у историји Исламске заједнице Србије.
Да је Република Српска вештачка творевина, заснована на геноциду и етничком чишћењу Бошњака, одавно је познат став Исламске заједнице БиХ, а сличан је став и њене новопазарске филијале. Ако се Исламска заједница Србије придружи том ставу, у чему се огледа њена посебност? Зато нови муфтија свој став образлаже потребом заједништва и каже да су ентитети на које је БиХ подељена исувише мали да би могли да воде самосталан живот.
И ту муфтија почиње да меша бабе и жабе: „Замислите шта би било када би се сада Србија поделила. Када би Санџак постао република Санџак или када би Војводина постала република Војводина и када би након тога те две републике заузеле став: ’Ми сада више нисмо исто, ми смо сада нешто потпуно друго‘.
Данак неискуству или нешто друго?
На том месту испливава муфтијино политичко неискуство, или, можда чак и незнање. Јер Република Српска је међународно признат ентитет, док је Санџак географска, а не политичка одредница. Санџака је у Османском царству било сијасет, с обзиром да је то била територијална јединица, данас бисмо рекли јединица локалне самоуправе. У Војводини су Срби велика већина (према последњем попису из 2011. године има их 1.289.635, односно 66,76 одсто од укупног становништва северне српске покрајине), па се поставља питање зашто би се Војводина одвајала од Србије?
Ипак, желимо да верујемо да је ефендија Нуман мудар човек. Пре ће бити да он, као неко ко је завршио четири факултета (исламске студије, филозофију, социологију и економски менаџмент) циља на нешто друго, по оној Његошевој: „А мудар си књижевник, кажу, учио си књигу у Цариграду…“. Са том разликом што је ефендија Нуман књигу учио у Аустралији.
Исламску заједницу Србије последњих недеља потресају политички немири. Старо руководство, на челу са реис ул улемом Адемом Зилкићем је смењено, на чело су дошли нови људи. Међутим, група окупљена око Зилкића не признаје одлуке Врховног сабора ИЗС.
Избори за нове органе ИЗС уследиће после Рамазана и већ се повела оштра предизборна кампања. У том светлу и треба гледати Нуманову изјаву. Није она упућена ни Републици Српској, нити ИЗС заузима нови политички правац. Нуману је, по свему судећи, стало да за своју групацију придобије гласаче, којих нарочито у Санџаку има много, а који деле мишљење ефендије Кавазовића.
Друга могућност је да ефендија Нуман жели да задобије легитимитет за Исламску заједницу Србије, на коју се у околним исламским заједницама, поготово из Сарајева, гледало са подозрењем, као на инструмент политике Београда.
Погубно уношење зле крви
Нејасно остаје како нови муфтија мисли да оствари своје циљеве када изјаву наставља у помирљивом тону. Свим људима који су током рата у БиХ напустили своје домове мора се помоћи да се у њих врате, Срби, Хрвати и Бошњаци су један народ и, зарад економског просперитета, морају да пронађу заједнички језик.
Опет испливава политичко неискуство. Вероватно увидевши да је претерао, муфтија ретерира у својим ставовима и враћа се ономе што га је учио духовни отац. Међутим, у стварима у које се Нуман уплео не може се седети на две столице — не може се заговарати укидање Републике Српске и бити за помирење. Ако тако буде наставио, нико му неће веровати — ни Сарајево, ни Нови Пазар, а ни верници које заступа.
Свака политичка изјава мора да има циљ, јавни и (или) скривени. Међутим, такви муфтијини политички излети, за разлику од ставова његових претходника, не помажу му, јер да придобије гласаче из Санџака за своју струју, може и на други начин, а из Сарајева га неће благонаклоније гледати, ма шта изјављивао.
Оно што је ИЗС најмање потребно је да се свађа преко леђа Срба и Републике Српске, јер им они нису криви зато што не могу да се међусобно договоре. Игра коју је Нуман започео опасна је јер злу крв уноси тамо где је није било. Највећи губитници од таквих изјава имаће сами припадници ИЗС, поготово они који нису бошњачке националности.
