Недавно је у Румунији прорадила прва противракетна база НАТО-А у Европи, а намера Алијансе је да до 2018. године заврши изградњу још једног таквог штита у Пољској. Москва то види као претњу стратешкој стабилности на Старом континенту и упозорава да би на тај начин Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета престати да одговара интересима Русије.
Како ствари стоје судбина тог споразума виси о концу, сматра Битнер у тексту за „Цајт“.
Размештање руских комплекса „Искандер“ у Калињинградској области, тврди он, неће само поништити текст тог споразума, већ суштину документа, док са тачке гледишта Москве, одговорност за то лежи на НАТО-у и то због базе у Румунији.
„НАТО је све више забринут да Русија може да поништи тај историјски споразум. Међутим, можда би било боље да НАТО прибегне обустављању изградње противракетног штита?“, запитао се он.
Аутор чланка такође сматра да противракетни комплекси НАТО-а нису технички способни да се супротставе руским ракетама које су опремљене стотинама бојевих глава. Једна ствар је када су у питању ракете Ирана или Северне Кореје, међутим, како каже, вероватноћа да ће те земље употребити ракете против Европе нису толико велике.
„Због тога не би било чудно да Русија тај систем НАТО-а види као претњу. Ко зна како ће се у будућности развијати технологија противракетног штита“, оцењује Битнер.
Другим речима, додаје аналитичар, НАТО се на тај начин брани од најмањег ризика који долази од Ирана и Северне Кореје, а истовремено улази у велики ризик да Русија повећа свој нуклеарни потенцијал.
Споразум о елиминацији ракета малог и средњег домета пружа већу безбедност него две технички сумњиве базе противракетне одбране, закључује аутор текста.
