Ово је колонизација! Окупација! Повратак Србије на Косово! Тако су приштински медији али и албански политичари реаговали на полагање камена-темељца у Звечану за повратничко насеље за Србе обећавајућег имена — „Сунчана долина“.
Ново стамбено насеље са око 300 станова, које финансира Влада Србије, лоцирано је на простору између Косовске Митровице и Звечана. Шира локација обухвата простор од 24,5 хектара, а само насеље се простире на 14,7 хектара. Простор за будуће насеље је на падини која има оријентацију југ, југозапад и запад. Дакле, ништа због чега би се у Приштини подигла толика „фрка“, или…
Ахтисаријев план за Косово, преко кога су се косовски Албанци домогли такозване независности, превасходно је предвидео мултикултуралност Косова, због чега је, уосталом, и био подржан од стране Запада. Албанци су, с друге стране, учинили све да Србе или протерају, или ставе иза „жице“ на Косову и Метохији. Страх од повратка најмање 240.000 протераних Срба на своја огњишта са разлогом „пали“ аларм код косовских Албанца. Међутим, страх од могућег повратка само 300 српских породица на Косово је безмало смешан. Или може и другачије да се гледа.
Стварни повратак Срба на Косово не само да би показао да Албанци нису доминантан народ на овој територији — како се то годинама тумачи — већ да, хтели то или не, Косово припада и Србима. Повратак Срба на Косово Албанцима и те како може да представља озбиљан проблем, посебно јер су у процедури за попис становништва, а повратници Срби могли да би им пореметити „бројно стање“. Албанци знају да уз контролисани број Срба, као мањине на Косову, могу да имају надмоћ над њима.
Свака бројка која би ојачала српску заједницу не би им ишла у прилог — јер раст мањинске заједнице, било где у свету, тражи и већа права за њих. Албанци знају тај сценарио јер су и сами на њему својевремено поентирали код западних ментора. Дакле, већа заједница — већа политичка и сва остала права за ту заједницу. Отуд параноја због могућег повратка 300 српских породица ка Косово.
Јер коло среће се окреће, или ако хоћете — точак историје. Од 10. јуна 1999. године за мање од месец дана иселило се више од 250.000 припадника неалбанске популације, углавном Срба са Косова и Метохије, а вратило се тек око 3.000 њих, углавном у неорганизованим групама, то јест, индивидуално. Поред 250.000 расељених током 1999. године, од 437 места на Косову у којима су живели Срби до 1999, етнички је потпуно очишћено 312 насеља. Косовска агенција за статистику и Канцеларија Европске уније на Косову 2011. године је проценила да је укупан број становника на Косову 1.739.825. Без три општине на северу земље. Према њиховом попису, на Косову живи 92,93 одсто Албанца (1.617.000), и само 1,47 одсто (oкo 19.000) Срба, остало су бошњаци и друге етничке мањине. Од тада до данас, ова бројка се што се тиче Срба није много изменила набоље.
Повратак Срба кроз насеље „Сунчана долина“ у општини Звечан био би први покушај организованог повратка Срба на Космет. У том смислу не чуди кад албански медији предвиђају да ће то само „повући ногу“, те да ће Срби почети да се враћају на Косово уз помоћ Србије, која би могла да настави изградњу оваквих типских насеља диљем Косова у српским срединама.
Албанци опет с разлогом имају овакав страх. Наиме, доста Албанца живи ван Косова, махом по земљама Европске уније јер на Косову само елита има начина да се прехрани. Дакле, економија им је у једном стању. Тачније — нема је. У последњих пет година статистика, њихова, показује да се све више тамошњих жена ограничава на рађање два детета, што им у догледно време може одузети статус најмногољудније и најмлађе нације на Балкану и у Европи.
С друге стране, Срби који су остали на Косову, тачније српске породице, све су млађе а безмало свака има најмање по три детета. Дакле, мишљење да су само српски старци на Космету — није тачно. Констатација листа „Коха диторе“ да су власти у Приштини показале немоћ у спречавању подизања те „колоније“ само говори како Албанци (акценат је на речи колонија) гледају на Србе на Косову.
Не мислим да ће ЕУ, па ни Америка која се куне у мултикултуралност, да се буне превише због обавезе коју су саме наметнули Приштини — да омогуће Србима повратак на своја огњишта. А тога се Приштина и плаши. Дакле, коло среће могло би заиста да се окрене, а тиме и точак историје.
