О значају посете, старим и новим везама Србије и једне од најмоћнијих и најперспективнијих земаља, Спутњик је разговарао са начелником одељења за Азију, Аустралију и Пацифик Министарства спољних послова Србије Александром Јанковићем и директором консултантске куће „С. Е. Консалтинг“ Драганом Вишњићем.
Како оцењујете чињеницу да кинески председник Си Ђинпинг европску турнеју започиње посетом Србији?
— Александар Јанковић: Сматрам да је посета од историјског значаја за односе и сарадњу Србије и Кине. То је прва посета кинеског председника нашој земљи још од 1984. године и показује у којој мери Кина придаје значај односима и сарадњи са Србијом. Не треба заборавити да је у протекле две године Србију посетио и кинески премијер Ли Кећанг, да је председник Николић боравио у званичној посети Кини 2013, као и прошле године на војној паради поводом обележавања 70 година од окончања Другог светског рата, у којој је учествовало и 75 припадника Војске Србије, што је још један показатељ значаја који Кина придаје односима са Србијом. Не треба заборавити и да је премијер Вучић боравио у Кини 2014. и прошле године, кад је учестовао на самиту Кине и 16 земља централне и источне Европе. Ретко која земља уопште, а камоли у овом делу света, може да се похвали тако интензивним дијалогом са Кином.
Господине Вишњићу, ви сте радили у Кини и дуго сарађујете са кинеским фирмама, како из привредничког угла оцењујете ову посету?
— Драган Вишњић: Слажем се да је ово историјска посета кинеског председника и делегације и да се односи између две земље, поготово економски, развијају на интензивном нивоу, поготово од 2001. године, после НАТО бомбардовања, када нам је њихов влада одобрила кредит за ревитализацију уништених постројења у ЕПС-у и касније одобравањем кредита „Ексим банке“ од десет милијарди долара за финансирање инфраструктурних пројеката у 16 земаља источне Европе. Србија је добила највећи део тог кредита за изградњу моста Земун—Борча, ТЕ „Костолац“ прва и друга фаза и ауто-пут Обреновац—Љиг. Очекује се даљи развој ових пројеката инфраструктуре, али ми имамо проблем задужености и ММФ нам вероватно неће дозволити даље задуживање.
Да ли мислите да када су у питању овакви кредитни аранжмани са Кином или Русијом треба да слушамо ММФ, јер овакви кредити ипак подстичу развој српске привреде?
— Драган Вишњић: Треба свакако да даље радимо на ангажовању кредитних линија „Ексим банке“, зато што су то најповољнији кредити који постоје у овом тренутку у свету. Чак и у садашњим условима, јер ми развијамо инфраструктуру која нам је преко потребна да би једног дана постали део Европе. Немамо завршену мрежу путева, железничку инфраструктуру на нивоу ЕУ, а ти кредити са два одсто камате на годишњем нивоу са грејс периодом у времену градње и отплатом од 20 до 30 година, не постоје друге земље или финансијске институције које могу ту да нам понуде. Друга повољност је што кинеска страна омогућава да до педесет одсто учешћа у кредиту буду наше фирме, користи се домаћи материјал, чак и 80 одсто, а наше фирме су и извођачи радова.
— Александар Јанковић: Србија и Кина су стратешки партнери, сарадња на економском плану је последњих година интензивирана, више се не своди само на трговинску размену која је и даље значајна, преко милијарду и триста милона долара. Развија се пројектна сарадња, на конкретним пројектима, укупна вредност пакета за ТЕ „Костолац“ је већа од милијарду долара, имамо мост и приступне саобраћајнице од преко 20 км и две деонице на Коридору 11 у вредности од 334 милиона евра.
Најављено је потписивање бројних међудржавних споразума, можете ли нам открити макар о којим областима је реч, да ли су у питању најаве нових инвестиција?
— Александар Јанковић: Готово да нема области у којој земље немају сарадњу у култури, просвети, науци, технологији или привредну сарадњу, она се свакодневно развија новим споразумима, разумљиво је очекивати да ће се током посете председника Си Ђинпинга потпише низ споразума. Они ће у највећој мери бити везани за конкретне пројекте у области привреде. Култура, медији, просвета и то су области у којима постоји обострани интерес за јачање сарадње.
— Драган Вишњић: Треба истаћи да се ти кредити дају без икаквог политичког утицаја, без условљавања, с те стране то је најпогоднији партнер који се појављује у међународним финансијским институцијама који би могао да нам омогући да и даље развијамо нашу инфраструктуру, без политичког диктата.
Сведоци смо експанзије Кине када је у питању финансирање инфраструктурних пројеката у свету, у Србији је нашла пријатељску климу. Зашто друге земље нису прихватиле такву помоћ, земљама у региону такође недостају повољни кредити?
— Драган Вишњић: Компаније са којима сарађујем од 2006. године су заинтересоване за овај део света јер је ту реч о традиционалним везама. У прошлости су имали најразвијеније везе са Мађарском, није чудо што је влада те земље заинтересована за финансирање пруге Будимпешта—Београд. Кинези су били присутни и у Румунији, али што се тиче земаља које су сада у ЕУ, а припадају источној Европи, постоји у свим владама бојазан да ће узимање кредита од Кине довести до проблема у односима с Унијом, да она не гледа благонаклоно на такав аранжман.
Може ли се рећи да је Србија као земља која радо прихвата кинеске инвестиције јер очекује да ће јој то помоћи да развије своју привреду, на Новом кинеском путу свиле о коме се толико прича?
— Александар Јанковић: Наравно да Србија није једина земља на Путу свиле, у оквиру ове иницијативе је више од 60 земаља у свету, али је међу првима у нашем региону приступила овој иницијативи. Током посете председника Александра Вучића Кини у новембру Србија је са Кином потписала меморандум о заједничкој промоцији Новог пута свиле који подразумева две стратешке иницијативе, то је економски појас Новог пута свиле и поморски пут свиле 21. века. Србија има специфичан географски положај, незаобилазна је на споју три континента, али ако погледате политички, говоримо о изузетно добрим односима Србије и Кине, о стратешком партнерству. Ако гледате механизме сарадње на ширем плану са шеснаест земаља југоисточне Европе, Србија је један од лидера управо у пројектној сарадњи у оквиру овог механизма.