Канонизација контроверзног надбискупа је иначе била једна од тема разговора Николића и папе Фрање током посете председника Србије Ватикану у септембру прошле године.
Николић је тада рекао да је папи пренео да је улога хрватског кардинала у Другом светском рату била веома лоша и „у најмању руку није смео да ћути када неко убије милион и више грађана само зато што нису католичке вере“. Папа је пак рекао председнику Србије да „нигде не жури по питању проглашења кардинала за свеца“.
Ватикан је већ прогласио Степинца за блаженог, али је папа Фрања зауставио процес канонизације и на његов предлог формирана је заједничка комисија Ватикана и СПЦ, која треба да испита читав случај. Званична делегација СПЦ, у којој су митрополит Амфилохије, владика бачки Иринеј и др Дарко Танасковић, боравила је 16. јануара у Ватикану, где су понтифу уручили писмо патријарха српског Иринеја као одговор на његово писмо од прошле године у вези са канонизацијом Степинца.
СПЦ, али и српска јавност сматрају Степинца одговорним због тога што није зауставио масовне злочине над српским народом у НДХ, као и за присилно покрштавање Срба.
