Недавно је заменик помоћника министра одбране САД за питања Русије, Украјине и Евроазије Мајкл Карпентер одржао у конгресу говор, у којем се сложио са закључцима истраживача стратешког центра о томе да би Москва могла да нанесе муњевити пораз НАТО-у и заузме балтичке земље за неколико дана.
У извештају се не говори само о географској предности Русије, која би јој ишла наруку у случају изненадног напада, већ и о значајној квантитативној предности: Русија има 46 батаљона у региону, наспрам само 11 балтичких, наводи се у чланку.
Аутор текста подсећа да се у теорији вођења рата бројна предност од три према један сматра основом за победу. У овом тренутку у прибалтичким земљама тај однос је више од један према четири. У случају стварне војне претње земље НАТО-а моћи ће да пошаљу у помоћ највише осам батаљона. Осим тога, НАТО планира да размести још четири тенковска и механизована батаљона на источним границама алијансе.
Додатни разлог за узнемиреност у седиште НАТО-а је велика модернизација Оружаних снага Русије, која је почела 2014. године. Њен главни став постао је замена 70 одсто застареле совјетске технике новом до 2020. године. Такође се планира да се посвети више пажње професионалној обуци кадрова, пише „Вик“.
Сумирајући, Мизоками наводи да главна претња за НАТО није могућ пораз од Русије, већ да се сукоб може претворити у нуклеарни рат широких размера. Ако претпоставимо да Москва почне да губи, могла би да примени тактичко нуклеарно оружје, што би довело до даље ескалације.
