Шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер је, говорећи на Петербушком међународном форуму, прогнозирао је да ће удео овог руског гасног гиганта у Европи наставити да се повећава. Главни разлог за то је, према његовим речима, смањење производње гаса у северозападној Европи.
„Ми знамо за алтернативне пројекте, али ми исто тако знамо и да ће руски гас бити веома тражен још дуго времена“, додао је он.
Милер је говорио и о предностима испорука руског гаса преко северног извозног коридора. Он је истакао да ће гасовод „Северни ток 2“ бити најкраћи пут за транспорт јармалског гаса на север Европе.
„Дужина трасе са Јармала кроз ’Северни ток‘ је за 1.885 километара краћа него кроз Гасни транспортни систем (ГТС) Украјине. Посебно на територији Русије је растојање краће за 1.010 километара. Траса кроз Украјину је скоро 1,5 пута дужа него кроз ’Северни ток‘“, рекао је Милер.
Транзит руског гаса по северном коридору биће 20 одсто јефтинији него транзит кроз Украјину. Према Милеровим речима, цена транспортовања гаса преко „Северног тока 2“ износиће 2,1 долар за хиљаду кубика на 100 километара, док је цена транзита кроз Украјину — 2,5 долара. То значи да ће цена испоруке гаса из Русије у Немачку преко „Северног тока“ бити 1,6 пута нижа него кроз Украјину.
Милер је рекао да ће „Гаспром“ током изградње гасовода „Северни ток 2“ смањивати транзит гаса у Европу преко Украјине. До 2020. године биће уклоњено 4.300 километара цеви на украјинској рути, а до 2030. — 10.700 километара.
Након што транзит преко Украјине буде смањен преко те руте ће се Европи испоручивати 10-15 милијарди кубика гаса годишње, а „Гаспром“ ће самим тим само на трошковима одржавања уштедети 1,6 милијарди долара до 2020.
„Ми понекад слушамо о томе да је неопходно оставити транзит гаса кроз Украјину у обиму од око 30 милијарди кубних метара годишње. Али за ’Гаспром‘ то значи додатне трошкове одржавања, који би износили од 25 до 43 милијарде долара за 25 година. Питање је ко ће то компензовати?“, рекао је Милер.
Према оцени Милера, обим транзита, који је предвиђен пројектом „Северни ток 2“ при цени од 2,1 долар за хиљаду кубика омогућиће „Гаспрому“ зараду од 7 милијарди долара у периоду од 25 година након уплате пореза, а акционарима — 7,3 милијарди.
Пројекат „Северни ток 2“ предвиђа изградњу две линије морског гасовода од Русије до Немачке по дну Балтичког мора, укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње.
„Гаспром“ ће бити власник 51 одсто гасовода, ЕОН, „Шел“, ОМВ и БАСФ по десет одсто, а „Енџи“ девет одсто.
Милер је рекао да ће „Северни ток 2“ бити завршен тачно по плану — 2019. године, а да ће 2018. године почети радови на изградњи цевовода.
Раније се неколико европских земаља којима тобоже не одговара „руска гасна доминација“ успротивило изградњи „Северног тока 2“. Међутим, свима је јасно иза тих негодовања стоје амерички интереси.
Неке земље, попут Пољске, сматрају експерти, не противе се пројекту из личних интереса, већ по указу Вашингтона, како би се у Европи створила повољна клима за испоруке америчког течног гаса. Цео пројекат је у супротности са економским интересима САД, или другачије речено — планови Вашингтона би могли да оживе само у случају да „Северни ток 2“ никад не буде реализован.
Међутим, важније је, ипак, што је „Северни ток 2“ у потпуности у интересу саме Европе. Украјина је одавно постала фактор ризика за енергетску безбедност ЕУ. Зато је Унија непосредно заинтересована за добијање стабилне испоруке гаса, без обзира на ситуацију у Кијеву.
Изградња „Северног тока 2“, сматрају експерти, елиминисаће овај огромни ризик у наредних неколико година, јер траса по дну Балтичког мора није само најкраћа и најјефтинија за руски гас, већ и најбезбеднија.
