Западни лидери игноришу изјаве Москве када одлучују о постављању додатна четири батаљона НАТО-а на западним границама Русије, наводи се у чланку.
У НАТО-у су сигурни да демонстративна одлучност може да утиче на Москву, али веома мали број људи у Европи и Сједињеним Америчким Државама схвата да експанзију НАТО-а према истоку Русија доживљава као директну претњу националној безбедности.
Аутор чланка Тед Гален Карпентер сматра да шефови западних земаља треба да промене став према Русији, а иначе већ захладнели односи са Москвом могу да прерасту у хладни рат великих размера, а ескалација сукоба да доведе до правих борбених дејстава.
Америчке власти одбијају да признају Москви чак и најмању сферу утицаја дуж граница Русије, прецизира се у чланку. Истовремено по овом питању и републиканци и демократе имају јединствени фронт, класификујући природну повратну реакцију Москве као „агресију“.
Карпентер скреће пажњу читалаца на чињеницу да је данашња Русија далеко од месијанства Совјетског Савеза, који је покушавао да прошири утицај на максимални број земаља.
Приоритети данашње Русије се односе на Источну Европу, Централну Азију и Црно море, што су зоне њеног историјског стратешког интереса. А наводно жестока дејства Русије у Јужној Осетији, Абхазији и Криму имају више разлога него насилно одвајање Косова од Србије уз подршку НАТО-а, рекао је аутор.
Американци би морали да се запитају из ког разлога су Украјина, Грузија и балтичке земље постале од виталног значаја за САД. Да ли вреди да се ризикује војни сукоб са Русијом ради обезбеђивања њихове безбедности? Мудрост великих сила је у уважавању сфера утицаја других великих сила, закључује аутор.
