Комеморација поводом Мандине смрти у Народном позоришту
Сахрани су присуствовали породица, пријатељи и колеге, бројни студенати ФДУ, грађани који су се у сузама опростили од глумца који је у среду, 15. јуна изненада преминуо на сцени.
„Смрт је хтела Манду тамо где је био неодољив“, рекла је писац и драматург Ивана Димић.
Опраштајући се од пријатеља и колега, она је казала да „популаран може бити свако, слава је пролазна, али да је тешко бити добар човек.“
„Манда је имао само 55, а потрошио је 110 година, одлазећи својим ближњима — породици, публици, позоришту“, речи су Димићеве.
Глумац је сахрањен поред гроба недавно преминулог глумца Велимира Бате Живојиновића.
Поред раке, последњи поздрав Мандићу упутио је Слободан Бода Нинковић, најстарији с класе на ФДУ у којој је Мандић учио глуму.
Опраштај од Манде: „Мирно море, капетане“
Вишеминутним аплаузом, уз песму „Негде иза дуге“, са сузама у очима, чланови породице, пријатељи и колеге опростили су се данас у препуном Народном позоришту од глумца и директора Позоришта „Бошко Буха“ Милорада Мандића Манде.
Комеморација, одржана на Великој сцени националног театра, почела је песмом „С оне стране дуге“ која је најављивала Мандину истоимену емисију уз коју су одрасла многа деца, први пут упознавши човека који је већи део своје каријере посветио управо њима.
О Мандићу су говорили уметнички директор Позоришта „Бошко Буха“ Милан Караџић, некадашња оперативна директорка тог позоришта Донка Шпичек, градски секретар за културу Владан Вукосављевић, глумци Горан Јевтић, Радош Бајић, Аница Добра, Никола Ђуричко, Андрија Милошевић, али и Мандине најмлађе колеге — „деца из Недођије“ која су се врло емотивно опростила од свог „капетана“, расплакавши све у сали Народног позоришта.
Сви су се присетили Мандићевих великих напора и још већег ентузијазма и посвећености, његове жеље и мисије да обнови Позориште „Бошко Буха“, бринући увек више о другима него о себи, а понајвише о најмлађима, негујући будуће љубитеље позоришта.
„Милорад Мандић припада врху нашег глумишта. Кажем ’припада‘, јер никада као редитељ и друг за оно што је Манда урадио у позоришту, филму и на телевизији, нећу употребити прошло време. Знам да ће трајати међу нама заувек. Све своје улоге на овом свету Манда игра за нас, за публику и децу која су уз њега постајала права позоришна публика, за оне који знају шта је велики глумац и још већи човек“, рекао је Караџић.
Манда, према његовим речима, припада елити српског глумишта, а понајвише Позоришту „Бошко Буха“ и од почетка своје каријере врло свесно и намерно, упркос свему остајао је веран, упоран и фанатично посвећен својој кући на Тргу републике, испред које се данас налази Књига жалости, цвеће и виде-бим на коме се емитују инсерти из представа, филмова и серија у којима је играо.
„Живео је животе свих нас, а запостављајући свој, радио је ван стереотипа и клишеа и сваку улогу је одиграо бриљантно“, нагласио је Караџић и опростио се од Мандића речима: „Мирно море, мој капетане“.
Вукосављевић је рекао да је Мандић као „један од 30 лидера београдског културног живота“, на челу „Бухе“, обављао тежак посао и показао како један истанчан дух, дубоко прожет уметничким и глумачким сензибилитетом, може бити агилан, посвећен, предузимљив и ефикасан, стављајући јавни интерес испред личног.
„Његову жељу и визију узећемо као аманет и када, вероватно током следеће године, обновљено дечје позориште ’Бошко Буха‘ буде засијало новим сјајем, знаћемо да је у сваком његовом молекулу и атому део Мандине душе и да ће заувек то позориште имати брижног и посвећеног управника који над њим бдије са те трајније и важније стране дуге“, рекао је Вукосављевић.
Шпичекова је нагласила да цео Београд мора да обећа да ће Позориште „Бошко Буха“ бити завршено, а деци поручила да се поносе својим Мандом.
Глумац позоришта „Бошко Буха“ Горан Јевтић рекао је да је била привилегија, част и срећа радити и живети са Мандићем, али и тешко, јер „кад он иде брзим кораком, ми трчимо и поново не можемо да га стигнемо“.
„Невероватном енергијом и снагом и љубављу од нас је направио чврсту и велику породицу. Хвала ти што си дозволио да будемо твоји пријатељи и породица. Био си наш Петар Пан, највећи дечак од свих нас. Путуј, капетане, чуваћемо све што си нам оставио у аманет“, поручио је Јевтић.
Бајић је испричао да му се Мандић дан пре изненадне смрти јадао да не зна како да отплати стамбени кредит, да радови у „Бухи“ сувише споро одмичу и да не зна где да пронађе новац за позориште и огорчено нагласио да треба да се запитамо због чега прерано одлазе наши најбољи глумци и погледамо какав је однос државе према њима.
Аница Добра се присетила свог дружења са Мандићем, са тим „човеком мека срца, који је увек више бринуо о другима него о себи“. Ђуричку ће, како је казао, Манда бити путоказ и светионик у настојању да постане бољи и духовитији човек и глумац, а Андрија Милошевић се опростио од свог пријатеља и колеге песмом „Ој, капетане“ Волта Витмана.
На комеморацији прочитани су телеграми саучешћа тенисера Новака Ђоковића, породице покојног Велимира Бате Живојиновића и Атељеа 212.
