То ће према речима председника Државне думе Сергеја Наришкина „нарушити баланс снага у региону и негативно ће се одразити на постојећи систем безбедности". Руски званичник је још једном позвао Вашингтон да поступи у складу са међународним нормама и изразио је наду да званични Токио неће дозволити да амерички ПРО буде размештен на њиховој територији.
Раније је се појавила информација о томе да САД намеравају да разместе ПРО у Јужној Кореји и Јапану. Американци своју намеру правдају потребом да се заштите од претње која долази од стране Северне Кореје. Међутим, и Русија и Кина сматрају да разлог није основан и да се користи само као изговор, а обе земље се слажу да би то нарушило баланс снага у азијско-тихоокеанском региону.
Експерти су још раније, током Обамине посете Јапану прошлог месеца, оценили да је Јапанцима важније пријатељство са САД него извињење за Хирошиму.
Односи Јапанаца и Американаца се углавном оцењују као позитивни, а многи у Јапану чак и не траже никакво извињење.
Циљ Обамине посете био је очигледан — не извињавати се за бомбардовање, већ порадити на учвршћавању америчко-јапанске сарадње, пре свега војне. На тај начин ће Обама, а касније и његов наследник, односно следећи председник САД појачати притисак на Кину, али и Русију.
„Јапан је увек био „непотопиви амерички носач авиона" у региону, а то ће и остати. Количина америчких база у тој земљи никад се неће смањити", сматра руски експерт Јуриј Тавровски.
Барак Обама је први амерички председник који је посетио Хирошиму, град који је разорен након америчког атомског удара у последњим данима Другог светског рата.
Наришкин, који се налази у посети Токију, рекао је да је изненађен тиме што се амерички председник није извинио за атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, 1945. године.
„Током посете америчког председника Хирошими приметио сам да је он изразио жаљење за те догађаје у августу 1945. године, али он се није извинио јапанском народу. Такво понашање лидера земље, која је одговорна за овај страшни ратни злочин, изненађује", истакао је руски званичник.
Наришкин је додао да „такво понашање осликава америчку „изузетност ", о којој маштају они који живе преко океана.
Подсећања ради, приликом бацања атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки према различитим проценама погинуло је од 150 до преко 200 хиљада људи.
Председник Думе такође је најавио и да је до краја године могућа посета руског председника Владимира Путина Јапану, а пре тога — почетком септембра — руски лидер ће се састати са јапанским премијером Шинзом Абеом на другом Источном економском форуму у Владивостоку.
Шеф јапанске дупломатије Фумио Кисида обелоданио је данас и да ће 22. јуна бити одржан руско-јапански састанак у Токију, посвећен консултацијама о закључењу мировног споразума.
Подсетимо, Русијa и Јaпaн до дaнaс нису зaкључили мировни спорaзум нaкон Другог светског рaтa, а главна препрека је питање о територијалној надлежности Курилских острва, које Јапан назива својом "северном територијом.
Јапан претендује на четири острва — Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомаи, док Москва сматра да руски суверенитет над њима није предмет расправе.
Прошлог месеца у Сочију су се руски председник и јапански премијер договорили да примене „нови приступ" у решавању овог територијалног спора и изразили су спремност на дијалог, али нису прецизирали на који начин ће се ово питање решити.
Путин је изјавио да Русија не разматра варијанту предаје дела Курилских острва.
„Спремни смо много тогa дa купимо, aли ништa нећемо продaти", рекaо је Путин.
Заузврат, јапанска страна је изразила наду да ће дискусија бити „позитивна и темељна".
Аналитичари наводе да је чак и формални прогрес на преговорима са Русијом крајње повољан за Абеа због предстојећих избора у Јапану, на којима ће он то представити као доказ његове делотворне политике.
Многи политиколози су приметили да је у билатералним односима двеју земаља дошло до позитивних помака, али они и даље споре око тога на који би начин овај територијални спор могао бити решен — да ли „нови приступ" значи да је Јапан прихватио чињеницу да је питање Курилских острвазаувек затворено, или ће Токио ипак тражити „парче земље" и нове приступе у решавању проблема?!
Како год било, стручњаци констатују да је тешко пронаћи решење за курилско питање, које би задовољило обе стране.
Међутим, у овом случају никако не би требало занемарити речи руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, који је још почетком године рекао да „потписивање мировног споразума са Јапаном" није исто што и решење територијалног спора.