„Прича се своди на то да је једногласно, консензусом, усвојена одлука да се Сабор одржи управо сада, на Духове, овде на Криту. Одлучено је два пута, тако да једногласност постоји. Како каже патријарх васељенски, не можемо да променимо самостално једногласну одлуку свих због једне или две цркве, морамо бити заједно“, рекао је Хрисавгис.
Према његовим речима, ситуација би могла да буде другачија да су цркве изразиле неслагање на Сабору.
„Али ако о томе говори неко ко је изван простора Сабора, то није неслагање, то се зове вето“, сматра саветник патријарха.
На питање какво ће значење одлуке Сабора имати за цркве које не учествују на њему, архиђакон је одговорио да ће „оне имати апсолутно значење и да ће бити у потпуности важеће“.
Он је као пример навео Цариградски сабор 1872. године, „један од најважнијих сабора последњих векова“, на којем су разматрана питања етнофилетизма (национално-племенских разлика), национализма. Руска православна црква није била на Сабору, али његове одлуке су важиле и за Русију.
„Да су овде Русија, или Грузија, или Бугарска, и да кажу – ’Не слажемо се с одлуком’, то би било потпуно другачије стање ствари. Али неслагање исказано ван граница Сабора еклисиолошки не важи“, нагласио је Хрисавгис.
