Вучић је изјавио у Суботици после састанка са председницом Хрватске Колиндом Грабар Китаровић да су имали добре садржајне конструктивне разговоре о свим темама са којима се две земље суочавају.
„Кроз декларацију смо показали да желимо да се наши односи унапређују, а испод тога има много тога конкретног што још треба да учинимо“, изјавио је Вучић и додао да је имао „не лак“ и отворен разговор са представницима хрватске мањине у Србији којима је, како каже, обећао сам подршку.
„Важно је да у односу према Европи и свету заједно иступамо по питању мигрантске кризе и борбе против тероризма. Ако не можемо да се договоримо о граници, ићи ћемо пред суд и то је добро решење“, сматра Вучић и додаје да је важно да не постоје територијалне претензије са било које стране.
„Нисмо размишљали да ли ћемо да изгледамо слатки пред бирачима него смо се трудили да будемо конкретни. Мислимо да су наши односи кичма за добре односе у целом региону“, рекао је Вучић.
Потписана Декларација о односима Србије и Хрватске
Вучић и Китаровићева потписали су Декларацију о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске, која садржи шест тачака.
Декларацијом је договорено да се, у циљу унапређења билатералних односа, регионалне сарадње и стабилности као и решавања отворених питања између две државе активно покрену или убрзају процеси унапређења билатералне заштите мањина — српске у Хрватској и хрватске у Србији.
То би, како се наводи, требало учинити на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори потписаног 15. новембра 2004. у Београду, као и Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, усвојене од стране Савета Европе 10. новембра 1994.
У другој тачки декларације наводи се да одмах треба приступити преговорима државних комисија о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске, на основу међународног права.
У документу се наводи и да две државе немају никаквих територијалних захтева, те да су обе државе спремне да, у случају да билатерални преговори у разумном времену не успеју, свој територијални спор изнесу пред међународне правосудне институције.
Као трећа тачка је наведена сагласност да су и Србија и Хрватска спремне убрзати примену Споразума о питањима сукцесије, потписаног 29. јуна 2001. у Бечу.
Декларацијом се потврђује и да су обе државе сагласне да је потрага за несталим особама приоритетно хуманитарно питање и да ће уложити искрене и максималне напоре у тражењу несталих.
Обе државе свесне су нових изазова пред Европом и светом, посебно међународног тероризма и светске мигрантске и избегличке кризе, наводи се у декларацији и додаје да су спремне активно и координирано да делују у борби против тероризма и избегличке кризе.
Последња тачка односи се на заједничке прекограничне пројекте, а наводи се да су обе државе спремне да активно делују у заједничким развојним и прекограничним пројектима ЕУ.
Вучића и председницу Хрватске дочекао је велики број грађана испред Градске куће у Суботици.
