У 86. минуту фудбалске утакмице између Чешке и Хрватске на Европском првенству у Француској, с дела трибинe на којем су били били навијачи Хрватске запаљене су бакље и димне бомбе, а део пиротехничких средстава убачен је и на терен. Неки сматрају — с циљем да се прекине утакмица, јер је Чешка Хрватску стизала. На крају ју је и стигла, и изједначила број голова.
Ма где Хрвати, никако
„Према неслужбеним информацијама које смо добили синоћ касно, део хулигана који су изазвали петоминутни прекид утакмице Хрватска — Чешка у Сент Етјену нису хрватски држављани, већ држављани Србије и БиХ“, убрзо је „обавестила“ своје читаоце „Слободна Далмација“.
„На стадиону у Сент Етјену налазило се око 50 хулигана који су тамо дошли с једним јединим разлогом — прекинути утакмицу између Хрватске и Чешке. Како дознајемо, била су разрађена три сценарија за прекид утакмице. Први је био убацивање бакљи на терен, други план је био да се уз помоћ папира или других реквизита на трибини направи велико слово У, а трећи сценариј подразумијевао је улазак дијела групе на терен“, пише „Јутарњи лист“. Додаје се и да је пет особа са подручја Сплита (припадници навијачке групе Торцида), једна особа с подручја Славоније (припадник осијечке Кохорте) и још по две особе с подручја Истре и Загреба.
Овај инцидент познаваоци прилика у хрватском фудбалу везују за проблем који траје већ дуго, а првенствено постоји између навијача Хајдука из Сплита, популарне „Торциде“, и врха Хрватског ногометног савеза.
„Структурне промене у Савезу и одлазак челних људи једино су могуће решење које хрватском фудбалу може пружити шансу за миран суживот навијача и ХНС-а. Све остало води према даљем хаосу“, кажу „торцидаши“, између осталог, у саопштењу у којем негодују што их оптужују за хаос на трибинама у Француској.
Торцида у свом саопштењу још и пита: „Да ли су бакље и топовски удари прави начин борбе против оваквог ХНС-а и његових водећих људи? Можда и нису. Међутим, очигледно је да су неки навијачи изгубили веру да се легалним начинима борбе може било што променити у овом друштву.“
Разиграва ли Хрватска фудбал, или усташтво
Пред почетак Европског првенства хрватски фудбалски савез је кажњен због усташких поклича са трибина, а, подсетимо, било је и цртања кукастог крста на „Пољуду“, формирања телима слова „У“… Чак је и играч Јосип Шимунић скандирао „За дом спремни“.
Међутим, шта нам оптужбе на рачун Срба и пребацивање одговорности на Србе говоре?
Књижевник Игор Мандић је прошле године у интервјуу за „Јутарњи лист“ рекао да је србофобија једна од најзначајнијих одлика хрватске културе данас, и истакао да је „толико изражена да прелази у тешки комплекс“.
„’Заузето, Хрват‘ (које је годину дана било назив његове колумне у ’Новостима‘, самосталном српском тједнику у Хрватској) остало је, не само у материјалном смислу, него је и морално и политички остало“, подвукао је тада овај интелектуалац.
Да је Мандић у праву, потврдио је и случај из августа прошле године, кад је пренос финала светског првенства у ватерполу између репрезентација Србије и Хрватске прекинут јер су у последњој четвртини хрватски ватерполисти тотално „потопљени“. И онда? Даљег преноса није било.
Недавно је и хрватска председница Грабар Китаровић писала генералном секретару Уједињених нација, наводно забринута пресудом Војиславу Шешељу, а у суштини забринута за имиџ своје државе — којем су допринели како она, тако и партија која ју је кандидовала за место на којем је сад.
Реторика која се у хрватском политичком јавном мњењу могла чути за време председничких, па потом парламентарних избора, па око прославе „Олује“ и „Бљеска“, па је настављена после формирања нове хрватске владе, често указује на то да је најмлађа чланица Европске уније за четврт века прешла пут „од Туђмана до Туђмана“, као и да је многима у Хрватској „Олуја“ и даље ментално гориво.
На мањкавости тамошњег друштва данас можда најбоље указује Милорад Пуповац, председник Српског националног већа у Хрватској. Он за Спутњик каже да последње писање хрватских медија није доминантна порука, али да је сигурно непотребна и лоша. Пуповац иде и корак даље — указује на одсуство културе да се најпре крене од себе и пита се — јесам ли ја можда нешто погрешио што су ствари тако кренуле, где је моја одговорност због нечега што ми се догађа?
Ту културу, наглашава Пуповац, морамо развијати сви у региону, уместо културе узајамног оптуживања и културе пребацивања одговорности на друге.
„Као грађанин Хрватске“, додаје Пуповац, „морам посебно истаћи да то представља озбиљан проблем у нашој политичкој и друштвеној јавној култури, то избегавање да се сусретнемо сами са собом. Избегавање да се суочимо да смо одговорни за нешто — било за оно што сами чинимо, било за оно што неко други чини нама. То треба да се мења у Хрватској — а онда исто тако, надам се да ће се то мењати и у другим деловима регије. А та медијска кампања код нас, по којој ће увек неко други бити крив — био то судија, сусед или комшија, или неко трећи са стране — то је нешто о чему одговоран народ, одговорна држава, одговорна влада воде посебно рачуна, јер се на тај начин развија неопходна, слободарска, самосвесна позиција својих грађана и своје државе“, категоричан је Пуповац.
Можда је стварно проблем у недостатку огледала? Зрцало решава све.
