Стални представници држава-чланица ЕУ су се договорили да продуже економске санкције Русије до 31. јануара 2017. године. Датум када ће Савет коначно усвојити одлуку још није одређен, саопштили су извори у ЕУ.
„Комитет сталних представника држава-чланица ЕУ изгласао је продужење санкција Русији за шест месеци. Чини се да тај процес живи сопствени живот који мало зависи од свих других реалности. На крају крајева, против санкција говоре многи водећи политичари европских земаља. Штета од санкција је очигледна. Њихова ефикасност није доказана. Њихова повезаност са Минским споразумом представља директан подстицај Кијеву на њихово непоштовање“, написао је Косачов је на својој страници на Фејсбуку.
Сенатор сматра да су „санкције од инструмента постале саме себи сврха“.
„Да би се укинуле, потребан је само један глас — да једна земља ЕУ буде против. Па ипак, сваки пут су сви убеђени да ће антируске рестрикционе мере бити продужене без расправе и одлагања“, додао је он.
Проблем Европске уније није само у бесперспективној повезаности санкција са спровођењем Минског споразума, јер уговор морају да испуњавају једни, а санкције су примењене према другима. Уз то, најпроблематичније за Русију је што се технолошке и финансијске санкције налазе под строгом контролом САД. Чак и ако их Европљани укину, САД имају могућност да казне европске банке и концерне за пренос новца и технологије у Русију“, написао је посланик.
Он сматра да не зависи много тога од Европљана. „Они само што не моле Русију: ’замолите нас да укинемо санкције‘, да би као одговор тражили неке уступке од Москве, као што је обратно испуњавање Минског споразума (тј. почети од краја — од предаје руско-украјинске границе на југоистоку под контролу Кијева)“, навео је Косачов.
„Али Русија реагује доследно: ви сте их уводили, ви их и укидајте. Ми смо научили да живимо са њима. И да извлачимо из тога своју корист. Испуњење Минског споразума је у рукама Кијева. Тако да одржавање и проширење санкција значи једну од две ствари: или сте задовољни овим обострано штетним мерама (што се све више доводи у питање), или немате полугу притиска на Кијев — економске и безвизне ’колачиће‘ за крај, јер не треба користити ’бичеве‘ над својим штићеницима, јер би то означавало признање сопственог неуспеха у украјинском питању“, нагласио је Косачов.
Због тога је продужење санкција прешло из реда вести у област „текућих питања“, додао је он. Речи руског председника Владимира Путина на Петербуршком економском форуму о неопходности „повратка поверења у руско-економске односе и успостављање нивоа интеракције“, својеврсна је „јавна понуда“ Европљанима и било би много паметније послушати је и применити, сматра овај политичар.
„Јер претварање санкција у норму представља знак да је неповерење, језик ултиматума и притисака, а не сарадња, постало норма. Из овог ћорсокака треба први корак да учине управо они који су увели санкције. Не због Русије. Због Европе“, закључио је Косачов.
