Господине Гламочлија, поједини медији тврде да сте им лично индиректно потврдили да ће код аеродрома „Ечка“ бити изграђена база. Да ли су ови наводи тачни и о каквој бази је реч?
— Гламочлија: У Србији постоји велика потреба за обуком јединица Цивилне заштите и професионалних ватрогасно- спасилачких јединица. До идеје о још једном центру је морало да дође, зато што не постоји центар који би обучавао ове јединице, као и Добровољна ватрогасна друштва која имају око сто хиљада чланова. У Војводини имамо ризике на нафтним постројењима, имамо НИС, „Гаспром“, „Србијагас“, такође у Зрењанину је изграђена огромна каучукара, има доста хемијских фабрика, односно ризика. Ако се буде радио полигон у Војводини, он би се радио само за ризике на територији Војводине, док би се ово у Нишу што већ радимо бавило сасвим другим ризицима. Тако бисмо имали целину у два полигона за обуку.
Кроз све те приче, нагађања о војној бази, као да провејава одређена доза страха. Шта руска страна у Центру мисли о свему овоме?
— Власенко: Када немају друге разлоге, онда оптуже Русију макар и за хуманитарне активности. А народ прича о ономе што воли, па и о руској војној бази — што је баби мило…. Интересантно је да када је Центар помагао мигрантима у Кањижи било је пуно медија, чак и руских који су поставили питање како то да Русија помаже Европској унији. Центар је помагао српском народу, српској држави, зато што је Србија имала проблем са мигрантима. Понављам, нема говора о томе да је ово руска војна база. Отворили смо наша врата за све делегације, за странце, за УНХЦР, УНДП. Врата су отворена, нема обезбеђења, ни било каквих провера на улазу. Сада исто причају о бази у Војводини, то су празне приче.
Споразум о посебним дипломатским привилегијама Руско-српског хуманитарног центра већ дуго чека потпис представника врха две државе. Јасно је да је то политичко питање, а ви се бавите спасавањем људи, али морам да Вас питам, шта мислите, зашто Споразум још није потписан и када буде колико ће вам то олакшати рад?
— Гламочлија: Он је за нас изузетно значајан, зато што сада на сву опрему и технику која нам стиже из Русије, а уступили смо је Сектору за ванредне ситуације МУП-а, 20 ватрогасних камиона најновије производње, 20 „лада нива“, четири робота, морамо да плаћамо порез. То није мала цифра, Сектор за ванредне ситуације је уместо тих 20, могао да добије 25 камиона, то није мала цифра. То јесте политичко питање, али ми се бавимо техничким стварима и надамо се да ће споразум бити потписан.
— Власенко: То је право питање. Када смо прошле године у мају српској страни донирали ватрогасне камионе, премијер Александар Вучић је рекао — ово су први нови камиони у МУП-у у последњих 30 година. Сваки камион за Службу за ванредне ситуације за Србију је скуп, а за њим постоји велика потреба. Нови камиони су вам неопходни.
Једна од опција која се помиње у медијима јесте да ће нови центар за обуку бити смештен у неку од касарни коју ће војска уступити Хуманитарном центру. Да ли је Зрењанин коначна локација?
— Власенко: Сваки хуманитарни центар који треба да одговори на проблеме мора имати неки центар за комуникације. У Нишу имамо све. На почетку су Руси деминирали Ниш после НАТО бомбардовања, а онда смо увидели да је Ниш центар Европе, има аеродром, добре путеве од југа ка северу, од Македоније до Војводине, врло згодно место. Исто стоји и за Ечку, има железницу, путеве, аеродром. То је добро место за хуманитарни, односно тренинг центар. Што се тиче касарни, војска увек има касарне на најзгоднијим местима, али не верујем да се у овом случају касарна може искористити у будућности. Као што је рекао господин Гламочлија, најбоље би било саградити нови тренинг центар у Војводини као филијалу, зато што је удаљеност од Ниша до Београда 250, а од Београда до Зрењанина мање од 100 километара, то ће бити добро.
— Гламочлија: Зрењанин је само једна од идеја, има још неколико решења које нам се нуде. Организације из Србије, али и грађани нуде да дођемо и баш код њих отворимо полигон за обуку, али о том потом. Полако.
