Извор Срне близак масонском братству у БиХ испричао је да се сукоб догодио на годишњој Скупштини Велике масонске ложе БиХ, а да је резултат свега неколико повређене „браће“, тољагама и камењем полупани скупоцени аутомобили и дефинитивни распад масонског братства у БиХ које је на тај начин, уместо толеранције и космополитизма, демонстрирало да је БиХ „немогућа и ненормална држава“.
Према речима извора, главни актери туче су били професор доктор Изет Рађо, члан Олимпијског комитета БиХ, професор доктор Едиб Делић и доктор Ади Рифатбеговић из Клиничког центра Тузла, високи званичници СДА, са једне стране, а са друге стране је била група Срба и Хрвата, у чију заштиту је стао професор доктор Едвин Дервишевић са Универзитета у Љубљани, који је на крају извукао најдебљи крај.
„Ко зна како би се све завршило да се након неколико минута није појавило обезбеђење из суседне виле Ларса Гунара Вигемарка, шефа Делегације ЕУ у БиХ, где је управо био велики пријем за стране дипломате у БиХ“, каже извор Срне.
Он напомиње да су од оснивања масонског друштва у БиХ, пре 16 година, све кључне позиције у Великој ложи БиХ свих ових година обављали Бошњаци.
Пет ложа се налази у Федерацији БиХ — „Иво Андрић“, „Лукс Босние“, „Веритас“, „Светлост Балкана“ и „Тузла Европа“, док се у Републици Српској налази само једна ложа — у Бањалуци, у којој више „од половине њених чланова чине Бошњаци из Бихаћа, Цазина, Кладуше и Санског Моста.
„На тај начин се чак и у Републици Српској желело Србе и Хрвате држати под бошњачком контролом. Хрвати су у потпуности маргинализовани, у масонско братство су могли да уђу само они попут Жељка Комшића, који су се ставили у службу остваривања бошњачких интереса, а од 160 чланова масонског братства у овом тренутку је само 12 Хрвата, 27 Срба, а остало су Бошњаци“, каже извор.
Када се има у виду огроман утицај који масони имају на сва значајнија кретања у свијету бизниса и политике, истиче извор Срне, јасно је да је Велика ложа БиХ постала моћно оружје за остваривање политичких, економских и пропагандних циљева бошњачке политике.
„То се, између осталог, огледало и у стварању најближих и најснажнијих веза са масонима из Турске, те братимљењем ложа из БиХ са ложама из Турске“, наводи он.
Према његовим речима, први наговештаји међуетничких подела и непомирљивих разлика су почели пре шест година, када су челни људи Велике ложе БиХ из Сарајева спречили намеру бањалучких масона да новоформираној ложи у Бањалуци дају име „Николе Тесле“.
Ма колико су доктор Александар Лазаревић и професор доктор Ненад Бабић из Бањалуке били упорни да ложи у Бањалуци дају име по највећем светском научнику Николи Тесли, бошњачки масони су их надгласали и ложа у Бањалуци је добила безлично име „Феникс“, испричао је извор Срне.
Он додаје да се проблем отворен том приликом временом повећавао, Хрвати су у масонском братству, такође, почели да траже своја права, на шта је масонско руководство у Сарајеву, састављено од Бошњака и неколико њихових послушника из редова Срба и Хрвата, казнама и елиминацијом уклонило доктора Лазаревића и професора Бабића, под претњом искључења из масонског братства.
„На исти начин је елиминисан претњама и уценама један од најугледнијих масона у БиХ доктор Недељко Ђукић, који је уместо да пре три године буде изабран за Великог мајстора масона БиХ, напрасно избачен из братства, због, по мишљењу масона из Сарајева, наводно превише блиске научне сарадње са академицима у Србији“, истиче извор Срне.
Он наводи да су се проблеми само гомилали, а када су након 16 година Срби и Хрвати смогли снаге и храбрости да затраже равноправност у братству, добили су „јасну поруку тољагама и песницама од ’своје браће‘ из Сарајева у виду батина“.
„Ово је крај масонског експеримента у БиХ који је показао да ни звучне титуле чланова, ни скупа одела и аутомобили не могу променити некултуру и запуштеност друштва у БиХ, а најмање могу променити међуетничке и међурелигијске поделе, које су више него присутне и међу онима који се заклињу са ’брат је мио које год вере био‘“, закључио је извор Срне.
Срна сазнаје да су о свему обавештене и масонске ложе у Србији и Хрватској, али и у Аустрији и Словенији, па се може очекивати интернационализација проблема.
