Западни медији су брже-боље пожурили и са оценом да је „Путинова војска“, како је називају, формирана зарад личних интереса, са циљем да „диктатор“ заштити своју власт у случају дестабилизације ситуације у земљи.
Експерти, међутим, истичу да Путину нису потребне снаге за „сузбијање народних устанака“, јер њега подржава више од 85 одсто грађана, а да је у ствари циљ — стварање нових и ефикасних безбедносних структура, који ће штити интересе земље.
Лев Корољков, ветеран руске специјалне јединице „Вимпел“, стручњак за безбедност за Спутњик каже да Национална гарда није нова Федерална служба обезбеђења и да није „Путинова гарда“, иако ће бити подређена директно председнику земље, а не Министарству унутрашњих послова.
„Ситуација близу руских граница је заиста на ивици експлозије. Украјинско питање и даље није решено, Мински споразум се не поштује. У оваквим условима неопходно је спречити евентуалне покушаје да се ситуација у Русији дестабилизује. Формирање Гарде, значи, да специјалне службе имају информације да се нешто ’кува‘: можда није државни удар, али могуће некакви нереди или нешто слично. Јасно је да ће Запад критички гледати на стварање такве јединице, али он увек тумачи све како му је по вољи. У сваком случају, у садашњим условима и ситуацији каква јесте формирање Националне гарде је логичан потез“, каже Корољков.
Пред Националну гарду биће постављени веома озбиљни и тешки задаци, пре свега борба против тероризма, екстремизма и организованог криминала.
Ова јединица ће бити задужена и за одржавање јавног реда, имаће задатак да штити важне државне објекте и специјални терет, помагаће Федералној служби безбедности (ФСБ) на граници, учествоваће у територијалној одбрани Русије, контролисаће трговину оружјем, ослобађаће таоце…
„Формирање Националне гарде је проактиван корак за сузбијање претњи које постају све актуелније за Русију. Пре свега се ради о сузбијању међународног тероризма. Као што видимо, упоредо са војним и дипломатским успесима Русије у Сирији, забележени су негативни процеси у близини руских граница, на Јужном Кавказу, у Средњој Азији. Припадници међународних терористичких организација би могли да покушају да упадну у Русију преко земаља бившег СССР-а, и то је главни разлог зашто се формира Национална гарда — како би реаговала на овакву врсту претњи“, каже за Спутњик Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национална одбрана“.
Према основном нацрту закона, Национална гарда добија овлашћења која су имале унутрашње снаге Министарства унутрашњих послова, јединица за специјалне намене и специјалних јединица за брзо реаговање.
„Гардисти“ ће, између осталог, моћи да притварају, проверавају документе, ограђују делове насеља, укључујући и приликом сузбијања нереда.
Они ће имати право да током ванредног стања забране кретање возилима и пешацима, користе аутомобиле цивила за превоз до места ванредног стања или током гоњења криминалаца, да упадају у куће и у ако затреба да употребљавају силу, специјална средства и оружје.
Међутим, највише полемике у јавности је изазвало то што ће припадници ове јединице имати и право да без упозорења отворе ватру. Међутим, стручњаци наводе да такво исто право према закону има и полиција, и да ту нема ништа спорно — они ће то чинити у циљу спречавања терористичких напада и сличних ванредних ситуација, односно како би заштитили грађане, обезбедили ред и мир у земљи.
„Нема сумње, Национална гарда је заштитник друштвених и државних интереса“, изјавила је шефица комитета Државне думе за безбедност Ирина Јарова.
Према нацрту закона, национална гарда ће имати право да примењује наоружање и специјалну технику, водене топове и оклопна возила, за ослобађање талаца и спречавање масовних нереда.
Користиће пендреке, сузавац, шок бомбе… Све што је одавно написано у закону о полицији.
Такође, имаће своје аеродроме, авионе, хеликоптере, обучене пилоти, беспилотне летелице и другу борбену опрему, а користиће и полицијске псе.
Ради се о полицијским јединицама сличним војсци које још од времена Совјетског Савеза делују унутар земље. Гарду неће чинити само професионални војници и припадници МУП-а, већ и регрути.
У руској јавности се увелико спекулише и о томе колике ће плате имати војници и официри Гарде. Према гласинама које круже, официри ће имати зараду и до 120 хиљада рубаља (око 1.600 евра).
Руски стручњаци процењују да би укупан број припадника нове Руске гарде могао да буде између 300.000 и 400.000 људи. Званичних података нема. Главна разлика у односу на раније структуре је то што ће нова полицијска јединица бити директно подређена председнику.
На чело Гарде постављен је Виктор Золотов, бивши шеф Службе безбедности руског председника, за кога се прича да је Путинов човек од поверења и један од његових најближих људи.
„Гардисти“ још нису добили јединствене униформе, али јесу грб и симболе — двоглавог орла са круном на врху, која подсећа на круну руске империје.
Руски званичници истичу да стварање Националне гарде не захтева додатна средства из федералног буџета.
Многи указују на то да руска Национална гарда у суштини није ништа ново. Такве Гарде већ постоје у многим земаљама света — САД, Индије, Украјини и многим другим.
