„Кад Велика Британија, коју су поштовали у ЕУ, има право да изађе из ЕУ, онда тим пре Република Српска, коју угњетавају унутар БиХ, иако је једина доследна на позицији поштовања Дејтона, има право на нешто што би назвали ’РСегзит‘“, истакао је Анђелковић.
Без обзира на то што доследно поштује Устав БиХ и правила Дејтона, наглашава Анђелковић, Република Српска се стално налази под притиском да јој се отимају ингеренције, преузимају финансије и да се Српска „на неки начин сведе са нивоа државе на ниво административне јединице“.
„Овакво понашање Сарајева, какво је сада, и дела међународне заједнице према Бањалуци, сигурно чини ’РСегзит‘ много извеснијим. Поготово у околностима када ЕУ почиње да се клима и питање је шта ће бити са њом“, истакао је Анђелковић.
Наводећи да су Британци одувек били веома прагматични, посебно англосаксонски део Британије — Енглези, који све раде тако да имају више користи него штете, он је рекао да ни одлука о изласку из ЕУ није последица емотивног става него објективне процене.
„Овде није реч о емотивном ставу грађана Британије, већ о њиховој процени да европска идеја више није оно што је била, односно да се ушло у фазу када ће Британија трпети много веће последице од чланства него од изласка“, оценио је Анђелковић.
Он је указао да је то одлука да се изађе из ЕУ, а не одлука да се прекину односи са ЕУ, истичући да ће Велика Британија фазно, постепено излазити из одређених интеграционих процеса, али то не значи да ће из њих изаћи потпуно и не значи да неће остати са њом повезана као Швајцарска или Норвешка.
„Што се тиче нас Срба, ми из овога треба да извучемо поуке, а то је да Европској унији не треба прилазити фанатично, идеолошки, већ прагматично како би извукли што већу корист, као што то раде Енглези“, рекао је Анђелковић.
Он је оценио да и Србија и БиХ, односно Република Српска, треба да се запитају да ли им треба улазак у ЕУ из које почињу да излазе велике чланице, као што је Велика Британија, а многе друге то разматрају.
„Оно што треба да буде наш курс, то је оно што ради Велика Британија — да тежимо интеграцији у свим областима где нам то одговара, али да се не одричемо суверенитета тамо где нам је користан, као што је област спољних послова, јер онда можемо да одржавамо максимално добре односе и са Руском Федерацијом и Кином, али и са ЕУ“, закључио је Анђелковић.
Народ Српске има исто право као и Британци — да одлучује о својој судбини
„’Брегзит‘ је показао да је референдум света институција демократије, а ако је та институција прихваћена у европском политичком животу, онда и народ у Републици Српској има исто право да о својој судбини одлучује на референдуму“, оценио је Лазански.
Истичући да као што Велика Британија, чији је народ са више од милион гласова предности одлучио да напусти ЕУ, није била задовољна својим економским и политичким статусом унутар ЕУ, Лазански је указао да тако ни Република Српска није задовољна у оквиру БиХ.
Лазански је истакао да, следећи аналогију која логички проистиче из референдума у Великој Британији, „не види разлога зашто оно што је дозвољено Британцима не би било дозвољено и Србима“.
„И грађани Републике Српске имају пуно право да се на референдуму одлуче да ли желе или не желе да остану у БиХ. Ако је то било могуће да се дозволи свим народима бивше СФРЈ да ли ће остати у тој држави или неће, не видим зашто не би било дозвољено и људима у Републици Српској“, констатовао је Лазански.
Напомињући како ће „сада многи да скоче и кажу да то није исто“, Лазански је поручио да он не види по чему то није исто.
„Велика Британија је гласала, то је суверено право грађана Велике Британије. Резултат је више него јасан: више од милион гласова за излазак“, рекао је Лазански.
Он је истакао да са великом дозом вероватноће може да претпостави да би грађани Републике Српске, када би били у ситуацији да гласају на референдуму, својеврсном „РСегзиту“, били у много већем броју за излазак Српске из БиХ.
„Овде не би било 52 одсто, него вероватно и 90 одсто“, закључио је Лазански.
