„Кремљу треба послати сигнал који ће га приморати да поверује у члан пет“, изјавио је Терас, преноси „Тајмс“.
Пети члан Вашингтонског споразума гласи да се напад на било коју чланицу НАТО-а третира као напад на Алијансу.
„За сада не постоји непосредна војна опасност од Русије. Само појачавање присуства НАТО-а у региону може засигурно да отклони могућности војне акције против балтичких земаља“, додао је он.
Према мишљењу естонског генерала, руску претњу потребно је озбиљно схватити. Неактивност може имати негативне последице за земље-чланице НАТО-а.
У мају 2015. године генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да ће број војних вежби и патрола на источним границама НАТО-а бити повећан и да је планирано највеће „повећање савеза од времена Хладног рата због претње безбедности земаља-чланица блока на источној и јужној граници“. Столтенберг је у више наврата изјављивао да НАТО не жели сукоб са Русијом.
Балтичке земље више пута су изјављивале да Русија представља претњу, а повећање одбрамбених буџета објашњавале су потребом за њеним обуздавањем. Русија је на оптужбе о „агресији“ изјављивала да само одговара на акције Запада, а посебно на повећање војног присуства НАТО-а у Источној Европи и на Балтику.
