„Православна црква је посебно забринута због ситуације у којој су се нашли хришћани и друге прогоњене етничке и верске мањине на Блиском истоку. Она упућује посебан апел владама у том региону да заштите популације хришћана — православце, вернике древног источног хришћанства и друге хришћане, који су опстали у колевци хришћанства“, наведено је у закључном документу првог Свеправославног сабора у овом миленијуму, који је трајао недељу дана.
АФП преноси да је на овом окупљању око десетак цркава из целог света било и дискусија везаних за питања брака, поста и заједничког представљања у епархијама у земљама попут САД и Аустралије.
Агенција наводи да је јединство православаца ипак нарушено тиме што на Криту није било руског патријарха Кирила, који представља 130 милиона верника или половину православне популације, као ни православних цркава Бугарске и Грузије, за које АФП наводи да се сматрају блиским Москви.
Антиохијска патријаршија је такође изостала са сабора због свађе са Јерусалимом у вези са постављањем свештеника у Катару.
Главна тема сабора биле су „негативне последице научног напретка“, а вође цркава су данас изразиле забринутост због „моралних дилема“, које произилазе из убрзаних постигнућа на пољима генетике и биотехнологије.
„Човек све интензивније експериментише са својом природом на екстреман и опасан начин. Он је у опасности да буде претворен у биолошку машину, у безличну друштвену јединицу или у механички уређај контролисаних мисли“, навели су учесници сабора.
Последњи овакав скуп одржан је 1054, када се хришћанство раздвојило на католичанство и православље у такозваној „великој шизми“, а за припрему новог сабора било је потребно више од 50 година.
АФП подсећа да у свету има око 250 милиона православних верника и 14 аутономних православних цркава.
