У присуству бројних званица и представника српских грађевинских компанија изложба је отворена у просторијама Архитектонског факултета, некадашњег дворца грофа Ивана Воронцова. Иако је велики број српских грађевинских компанија већ неколико деценија активан на територији читаве Русије, ово је први пут да је јавности показан део онога што је за то време и саграђено.
Дмитриј Швидковски, ректор Московског архитектонског факултета, приликом поздравне речи на отварању изложбе подсетио је да се заправо мало зна да сарадња српских и руских неимара траје још од 13. века.
„Још после најезде Монгола, српски мајстори помагали су при обнови цркава. Руски храмови, како најстарији постојећи споменици архитектуре у Москви, тако и они који нису преживели до данашњих дана, тада су били обновљени уз учешће српских градитеља“, подсетио је Швидковски.
Ректор Архитектонског факултета је додао да се сарадња наставила и јачала током 18. века. Тада су императорке Јелисавета I Петровна и Јекатерина Велика интензивно радиле на стварању Нове Србије (на територији данашње Украјине), како би се Срби могли склонити од турског зулума.
Швидковски је подсетио и на везе настале захваљујући грофу Сави Владисављевићу Рагузинском и генералу Михаилу Милорадовићу — чувеном хероју Отаџбинског рата 1812. године, као и на архитектонски стил настао у Новој Србији који је веома утицао на руски барок и донео бројне европске примесе.
„Са друге стране, ако погледате архитектуру модерног Београда са почетка 20. века, видећете велики утицај руских мајстора, архитеката, попут чувеног Николаја Краснова. Али ту су и други руски мајстори још од ренесансе, па током 18. и 19. века — то је читава тема за себе“, закључио је Дмитриј Швидковски, ректор Московског архитектонског факултета.
Своју поздравну реч ректор је завршио подсећањем да су српски неимари помогли изградњу објеката модерне Русије и да су тада били најпотребнији, с обзиром на распад Совјетског Савеза и застој у руској грађевинској индустрији.
На те речи се надовезао Сергеј Степашин, некадашњи министар правде и потом унутрашњих дела РФ, а сада председник Императорског православног палестинског друштва, подсетивши да су управо зато српски грађевинари важни за Русију.
„Србија је за нас важна и посебна земља, данас када је Русија поново осетила своју моћ. Ми се поносимо својом историјом, нашим коренима, нашом заједничком религијом и историјом, али и заједничким проблемима које смо делили 1914. године. Србија се са подједнаком љубављу односи према Русији.“
Сергеј Степашин је изјавио да се у Београду гради још једна руска школа, где ће ђаци учити по руском образовном систему и потом бити у могућности да наставе своје школовање у Русији.
„Мислим да ће наши српски пријатељи ту школу изградити тако да она, из перспективе архитектуре, буде једна од најлепших у Београду“, закључио је Степашин.
Амбасадор Републике Србије у Русији Славенко Терзић, један од иницијатора ове, до сада јединствене изложбе, поздравио је окупљене и захвалио Московском архитектонском факултету — домаћину те изложбе.
„Жеља нам је да српске грађевинске компаније имају још више места на руском тржишту, посебно имајући у виду да се зна да Срби раде квалитетно и ефикасно. Са Министарством грађевинарства Руске Федерације, радимо на томе да наши људи добију још више могућности и како би српским радницима био омогућен добар режим рада у Руској Федерацији“, додао је српски амбасадор.
Славенко Терзић сматра да је добро то што ће будући руски стручњаци, студенти архитектуре, имати прилику да у просторијама свог факултета разгледају модерна достигнућа српских колега на територији Русије.
Своје радове представиле су фирме попут „ПСП-Фарман“, ТМГ, „Јувента“, „Соутгруп“, „Мивел“ и друге.
