Извињење је био први услов за нормализацију односа. Анкари остаје да испуни још два услова — да пронађе и приведе правди оне који су одговорни и да исплати штету Русији насталу услед трагедије.
Анкара је првобитно изразила спремност да надокнади Москви материјалне губитке за оборен бомбардер, али је убрзо ту реч повукла.
Са друге стране, Ердоган је у писму Путину навео да је судски процес против турског држављанина осумњиченог за убиство руског пилота покренут и да је истрага у току.
Аналитичари сматрају да је Ердоган био приморан да иде на уступке Кремљу, из економских, али и низа других разлога.
Ердоган је у писму упућеном руском председнику Владимиру Путину навео да Анкара „никада није имала жељу и намеру да обори авион, који припада Руској Федерацији“ и описао је Русију као „пријатеља и стратешког партнера“.
Додуше, Ердоган се у писму није извинио ни Русији, ни председнику Путину, ни руском народу већ породици страдалог пилота Олега Пешкова.
„Желим још једном да изразим своје саосећање и најдубље саучешће породици погинулог руског пилота и да кажем: ’Извините‘. Свим срцем делим њихову бол. Породицу руског пилота ми доживљавамо као турску породицу“, пише у Ердогановом писму које је објављено на званичном сајту Кремља.
Обарање руског бомбардера у Сирији руски председник је раније назвао „ножем у леђа“ Русији од стране Турске. Од тог тренутка Путин се ниједном није срео са Ердоганом лично. Русија је Турској увела економске санкције, укључујући и потпуну забрану продаје туристичких аранжмана за Турску.
Руски званичници сматрају да је извињење Ердогана само први корак ка нормализацији односа.
„Сматрам да су економски ударци били најефикаснији. Ердоган очигледно није очекивао такву одлучну политику Русије. Турске плаже без руских туриста и руска градилишта без турских грађевинара деловали су далеко јаче него било каква војна или политичка претња“, истакао је шеф Комитета за међународне односе Савета федерације Русије Константин Косачов.
Шеф Комитета за одбрану Савета федерације Русије Виктор Азјоров који је такође рекао да је извињење само први корак ка нормализацији односа између Анкаре и Москве, али да је то недовољно да се турски парадајз поново врати у руске продавнице.
Према његовим речима, то се може сматрати првим кораком ка решавању кризе у турско-руским односима, иако је у питању само почетак.
Руски аналитичари се слажу са својим званичницима, али неки од њих упозоравају да у искреност Ердогановог извињења не би требало веровати.
Стручњаци истичу да је осим тешке економске ситуације у Турској изазване руским санкцијама, Ердоганов мотив био и погоршање односа са Европом и САД.
Они подсећају да се Турска сада налази у тешком спољнополитичком положају и да је изгубила готово све своје савезнике — и што је најважније погоршала је своје односе са Вашингтоном због америчке подршке Курдима.
Са друге стране ни са Берлином не иде све глатко — Бундестаг је недавно готово једногласно усвојио резолуцију којом је турски масакр над Јерменима и другим хришћанима, 1915. године, признат као геноцид. То су поздравили многи европски званичници, али је то наљутило Ердогана.
Западни медији такође оцењују да је Ердоган у последњих неколико година увукао Турску у стање међународне изолације, а да извињење пред Русијом представља покушај да ублажи спољнополитичке тензије.
Осим тога, западни медији наводе да је Ердоган такође био вођен не само страхом од изолације, већ и „геополитичком рачуницом“, пошто је Русија важан играч у међународним политичким процесима, укључујући и регулисање сиријског сукоба, у којем турски председник има своје интересе.
Још један разлог за извињење Турске, руски аналитичари и западни медији виде у снази руских санкција, које су оставиле „дебео“ траг на турску економију.
Британски „Фајненшел тајмс“ указује да је ово најјача криза у туристичком сектору од 1999. године и да она турском председнику није оставила избора.
„Никада није касно рећи: ’Извини‘“, коментарише „Форин полиси“.
Руски туроператери наводе да су санкције нанеле огромне губитке Турској — забрана продаје туристичких аранжмана за ту земљу довела је до тога да је број туриста из Русије пао за више од 90 одсто.
Подсећања ради, руски туристи су до обарања руског бомбардера били готово најбројнији у Турској. Само су Немци били бројнији од Руса.
Ердоган је претходних месеци упорно тврдио да нема намеру да се због тог догађаја извињава Русији. Међутим, пуцањ у руски авион заправо је био пуцањ у ноге сопствене земље. Због тога је турски председник морао да окрене плочу. На то се додуше чекало пуних седам месеци.
„Морамо признати да је Турска предуго чекала. Иначе, после ’брекзита‘ ЕУ ће тражити нове моделе функционисања, а Турска, која већ дуго води преговоре са ЕУ, у овом преформатирању види за себе одређене недостатке. Са друге стране, недавно је у Ташкенту одржан самит Шангајске организације за сарадњу, на којем су се две земље — Индија и Пакистан — учланиле у овој савез. Анкара, која је 2013. године добила статус партнера у дијалогу са ШОС-ом, ове године није ни добила позив да учествује на самиту. Што се тиче ситуације унутар земље, наставља се грађански рат против Курда на југоистоку Турске. Када говоримо о економској ситуацији, турски пољопривредници су због санкција изгубили не само руско тржиште, него и тржиште целе Евроазијске економске уније. Велике губитке сноси и турска туристичка индустрија — према подацима из фебруара ове године, на продаји је око 1.300 хотела. Сви ти фактори су утицали на одлуку турског политичког руководства“, оцењује за Спутњик Амур Гаџијев, стручњак за Турску са Института за оријенталистику Руске академије наука.
Руски аналитичари такође скрећу пажњу и на остале притужбе Русије на рачун Турске и друга нерешена питања, на подршку ДАЕШ-у (терористичкој организацији забрањеној у Русији), трговину нафтом са терористима, испоруку оружја терористичким групама, шверц антиквитетима и сл.
Турски медији се прилично обазриво опходе према Ердогановом извињењу. Међутим, поједини турски политиколози истичу да се „конфликти извињењима не решавају“. Они се решавају преговорима и договорима, као што се то догодило последњих дана у случају Турске и Израела.
Експерти су уверени да је за потпуну нормализацију односа двеју земаља потребно време, али и да Ердоганово извињење води ка дијалогу и могућем обнављању билатералне сарадње у неким областима.
„Што се тиче Турског тока, челници ’Гаспрома‘ су већ изјавили да Русија никада није одустајала од тог пројекта. Самим тим, уколико Анкара буде пристала на одређене услове Москве, радови би могли да буду обновљени. Има и других великих заједничких пројеката, рецимо Русија у Турској гради нуклеарну електрану. Било како било, по мом мишљењу, обнављање тих односа би могло да потраје од неколико месеци до годину дана, али добро је што таква тенденција постоји“, закључио је Гаџијев.
