„Гласао сам за излазак, али узимајући у обзир све чињенице, несумњиво је да ћемо на крају остати у ЕУ“, пише новинар „Индипендента“ Шон О′Грејди.
Као прво, према његовом мишљењу, превага гласова је била незнатна. Већина земаља има уставни обичај по ком је за доношење озбиљне одлуке потребно одобрење две трећине гласова законодаваца или грађана на референдуму — тј. много више од 52 одсто који су гласали за „брегзит“. Осим тога, један број оних који су гласали за излазак забринут је насталом ситуацијом и почиње да жали због донете одлуке“, пише О′Грејди.
Под два, указује он, у Великој Британији само парламент може да одлучи да ли држава треба да следи вољу народа или не. Наравно, не може се узети и игнорисати резултати референдума, али он није одлучујући фактор.
Под три, ЕУ без Велике Британије губи превише. Онај ко замени премијера Дејвида Камерона, који је најавио оставку, вероватно ће само замолити Брисел за неки нови, повољнији уговор, а ЕУ ће, ако њени лидери имају и кап здравог смисла, пристати да предложи нешто што ће умирити присталице „брегзита“ — на пример, да се „мало успори“ у мигрантском питању, сматра новинар „Индипендента“.
Четврта ствар, по мишљењу О′Грејдија, мало ко од конзервативаца — партије већине која је формирала Владу, сада подржава излаз из ЕУ, укључујући бившег градоначелника Лондона Бориса Џонсона који је раније био активни присталица „брегзита“.
На крају, ако се уопште и одрже избори и на власти Конзервативну партију замене лабуристи, они сигурно неће желети излазак из ЕУ без ранијег договора са Бриселом. У том случају, у земљи ће се скоро сигурно одржати нови референдум, и овај пут победници ће, вероватно, бити присталице ЕУ, закључује новинар.