Раније је Стејт департмент САД саопштио да је 38 компанија из Русије, Кине, Белорусије, Малезије и низа других земаља укључено у санкциони списак. Овај списак је састављен на основу Закона о неширењу оружја за масовно уништење у Ирану, Северној Кореји и Сирији.
Ограничења су уведена 150. Авијационом ремонтном заводу у Калињинграду, Конструкторском бироу машиноизградње у Коломни и московском Конструкторском бироу „Кунцево“.
Рјабков је нагласио да је Вашингтон, дајући нови имплус санкцијама, одлучио да поново изврши притисак на низ компанија одбрамбено-индустријског комплекса Русије, што „очигледно показује суштину политике“ САД.
„Како се може оценити тежња Беле куће да ’казни‘ руска предузећа која помажу сиријском народу да се бори против ДАЕШ-а и других терористичких организација? Шта је то ако није посредна подршка терористима?“, рекао је Рјабков.
Према његовом мишљењу, администрација америчког председника треба да „процени у каквој светлости САД представљају себе пред целим светом“, уколико Вашингтон не размишља о штети коју „методично наноси“ руско-америчким односима.
„Уосталом, након што је ЦИА практично подстакла Ал Каиду у Авганистану, непринципијелност и неморалност политике Вашингтона толико су очигледне да ту и нема шта много да се коментарише“, додао је он.
Рјабков је закључио да САД санкцијама покушавају да постигну „сумњиве спољнополитичке циљеве“ и додао да се Русија „под санкцијама неће погнути“.
САД су увеле санкције Русији на пролеће 2014. године. Оне су прво имале персонални карактер, биле су усмерене против конкретних политичара, а касније је Вашингтон увео ограничења за одређене гране руске економије. Москва је у августу исте године одговорила ограничењем увоза прехрамбених производа из земаља које су увеле санкције Русији.
