Хорст Телчик, једна од кључних фигура у процесу уједињења Немачке, својевремено саветник за питања спољне политике и безбедности бившег канцелара Хелмута Кола и бивши председник Минхенске конференције у ексклузивном интервјуу за Спутњик говори о НАТО-у и зашто би западне земље са Русијом требало да разговарају на равној нози.
Господине Течлик, активно сте учествовали у процесу помирења са Совјетским Савезом током стварања заједничке европске структуре безбедности. У новембру 1990. године била је потписана Париска повеља, документ који је тада требало да дефинише односе на Старом континенту. Како данас стоје ствари у Европи у том аспекту?
— Тренутно је ситуација прилично сложена. Самит НАТО-а у Варшави очекујем уз бригу. Обраћа се пажња на питања безбедности и одбране, а заборавља се све оно велико што смо урадили у прошлости — прво, ресетовање односа са СССР-ом, а потом и договор са Горбачовом који се тицао устројства општеевропског поретка мира и безбедности у оквирима ОЕБС-а. Сада смо, нажалост, веома далеко од тога.
Европска безбедност, делује, опредељена је најпре улогом НАТО-а. Алијанса врло активно ради на наоружавању и јачању трупа на источним границама. Чак је и немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер оштро критиковао НАТО због неумерености у односима са Русијом.
— У потпуности се слажем са њим. Постоји велика опасност од размештања америчких и европских трупа на граници са Русијом и спровођења првог корака у постављању система ПРО у Румунији. Руска реакција се могла предвидети, и могло се очекивати да ће одговорити реципрочним мерама на граници. То је таква игра — ако ти удариш мене, ударићу и ја тебе. То ме јако брине. Раније смо, ипак, били ближи.
Али систем ПРО у Румунији је званично усмерен против Ирана?
— Нико ми није могао рећи какве то мотиве има Иран, па су ракете заправо усмерили против Европе. То су само теоретски страхови. Потпуно разумем Русе, који су сад неповерљиви, када говоре да је систем усмерен на крају крајева против њих. НАТО је својевремено позвао Дмитрија Медведева на самит у Лисабон, и тада обећао да ће Русија бити укључена у развој система ПРО. Своју реч, представници Алијансе, ипак, нису одржали.
Рад Савета Русија—НАТО је још увек је практично „на леду“. Многи су заборавили да је Русија била веома близак партнер Алијансе и готово на корак од тесне сарадње са њом?
— Чак ми је Бил Клинтон лично рекао да је он обећао Борису Јељцину чланство у НАТО-у, а ни сам председник Путин у почетку није искључивао такву могућност. Чак се говорило и о некој врсти политичког чланства Русије у ЕУ. И зато, а најпре због раста напетости, неопходно је што пре обновити рад Савета Русија—НАТО. Зашто није било заседања Савета Русија—НАТО током криза у Грузији и Украјини? Чему овај Савет служи? Зашто се ради на јачању поверења или на пример не размењују војни посматрачи? То је важно и због превентиве непредвиђених сукоба у на пример Црном или Балтичком мору. Да је опасност од избијања сукоба велика видели смо и на примеру Турске током инцидента са обореним руским авионом. И у том случају су могли бити примењени механизми који, нажалост, више не постоје.
Како оцењујете потенцијал јединственог економског и безбедносног простора Европе и Русије?
— По мом мишљењу, да је ЕУ почела да реализује идеју јединствене европске трговинске зоне (то је оно што је председник Европске комисије Романо Проди нудио Владимиру Путину) истовремено са отварањем преговора о придруживању са Украјином, вероватно до украјинске кризе уопште не би дошло. Тадашњи руски председник Дмитриј Медведев у свом берлинском говору позвао је да се потпише споразум који би потврдио принципе Париске повеље. Али Запад се није одлучио на тај корак. То значи да нисмо имали вољу да размотримо предлог Русије.
Како оцењујете улогу Русије у свету?
— Последњих година Путин поручује Европљанима и Американцима да уколико не желе да сарађују, он ће им доказати да они зависе од њега. Нуклеарни споразум са Ираном био би немогућ без Русије, споразум о уништавању хемијског оружја у Сирији такође. Русија доказује свету да има статус глобалног играча, као и друге водеће земље попут Кине и САД. И наравно да Русија жели да се са њом разговара на равној нози.
