Oко 20 припадника Исламске државе ухапшено је због сумње за учешће у терористичком акту на аеродрому „Ататурк“ у ком су погинуле 44 особе, а повређено 230 људи. Верује се да је организатор тог напада Чатајев, који је, како се спекулише, заузимао високи положај у „министарству рата“ ДАЕШ-а. ТВ канал Си-Ен-Ен је пренео, позивајући се на председника Комитета за националну безбедност Представничког дома Конгреса САД Мајкла Макола, да је Чатајев много пута боравио у Сирији у саставу терористичких групација.
„Он је можда ’непријатељ број један‘ на Северном Кавказу у Русији. Много пута је био у Сирији и постао је један од високих званичника ’министарства рата‘ Исламске државе“, рекао је Макол.
Име Чатајева је иначе у октобру прошле године стављено на антитерористички списак САД. Национални антитерористички комитет Русије га је још у лето 2015. означио као руководиоца мреже за врбовање грађана Русије у ДАЕШ, а у јануару ове године упозорио да он можда спрема серију терористичких аката у Европи и Русији.
Међутим, упркос осведоченој терористичкој прошлости и чињеници да је за њим била расписана потерница у Русији, Чатајев се 13 година мирно кретао светом захваљујући статусу избеглице који му је дала Аустрија.
Према речима заменика руског Истражног комитета Андреја Пржездомског, Чатајеву је у ДАЕШ-у била додељена водећа улога у обуци екстремиста за извођење терористичких напада у Русији и Западној Европи. Био је и командант јединице састављене од људи пореклом са Северног Кавказа.
Исламским екстремистима прикључио се у време Другог чеченског рата 1999-2000. где је изгубио руку, због чега је добио надимак „једноруки Ахмед“. Касније се сматрао представником Доку Умарова, некад „терористе број 1“ у Русији и у Западној Европи. На потерници у Русији је од 2003. због регрутовања људи у терористичке групације. Међутим, исте године добио је азил у Аустрији. Тврдио је да је руку изгубио након што је тешко мучен у руском затвору и да га прогоне руске власти. Привођен је у Шведској 2008. у Трелеборгу када је полиција у његовом возилу пронашла калашњикове, експлозив и муницију, због чега је провео у тамошњем затвору око годину дана.
Потом је 2010. ухапшен у Украјини, када је на његовом мобином телефону пронађено упутство за извођење експлозије и фотографије људи који су у њој погинули. Русија је тражила његово изручење због веза са тероризмом, али је Европски суд за људска права наложио Украјини да га не изручи, док је Амнести интернешенел позвао украјинске власти да га не предају јер би у Русији „могао бити суочен са неправедним суђењем и био у опасности да буде мучен и малтретиран“.
Према речима полицијског званичника Веденског рејона, одакле је пореклом Чатајев, он је из Украјине отишао у Грузију, где је живео и чије је држављанство добио.
Шеф спољнополитичког комитета руске Думе Алексеј Пушков рекао је да је Русија упозоравала Турску на Чатајева, баш као што је својевремено слала информације америчком ФБИ о браћи Царнајев, који су извршили терористички напад на Бостонском маратону.
Мы говорили ФБР о братьях Царнаевых. Добивались экстрадиции террориста Чатаева. Нам его не отдали. И вот он взорвал Стамбул. И кто в ответе?
— Алексей Пушков (@Alexey_Pushkov) July 2, 2016
„Говорили смо ФБИ за браћу Царнајев. Тражили смо изручење терористе Чатајева. Нису нам га дали. И ево, он је дигао у ваздух Истанбул. Па ко је одговоран“, упитао је Пушков.
