Док се резултати референдума у Великој Британији о изласку из Европске уније полако хладе, а они који су дали свој глас „за“ преиспитују да ли су учинили добру ствар, одјек британског референдума стигао је и до Србије. И док су противници ЕУ све гласнији у захтевима да и Србија одржи референдум о приступању Унији, премијер Србије Александар Вучић све је одлучнији у намери да до тога не дође, без обзира колико иницијатива постоји за то.
Да ли је референдум увек добро решење, за Спутњик је појаснио Александар Симић, стручњак за уставно право. Он каже да се референдум на овим просторима није показао као добро демократско средство, иако је по својој дефиницији, управо то.
„Референдум је двосекли мач. Са једне стране је демократски, са друге, он често масе поводи за политиком која не доноси увек добро, подсетимо се само како је то било на простору бивше Југославије. Не могу да кажем као неко ко се бави уставним правом да је референдум идеални облик демократског изражавања. Али интересантни су референдуми који се захтевају на простору бивше СФРЈ — о приступању Црне Горе НАТО-у, Србије у ЕУ…. Они који их траже имају потпуни легитимитет да то раде, јер је и Југославија разбијена референдумима. Са друге стране, о тако важним питањима заиста би требало да се изјасни народ, али нисам сигуран колико је могуће да се такви референдуми одрже брзо“, каже наш саговорник, уз коментар да лично мисли да референдуми нису сада на нашој листи приоритета.
Устав, напомиње Симић, налаже да ако 100.000 пунолетних грађана сакупи потписе за одржавање референдума, или тако нешто одлучи Скупштина, Влада мора да се томе повинује. Наравно, уколико питање или област којом се тражи народни плебисцит не задире у питања која су противуставна. Референдум, по нашем Уставу, не може бити расписан око обавеза из међународних уговора, не могу да се смањују референдумом људска права и слободе зајамчене Уставом, мењају порески и други финансијски закони, завршни рачун, увођење ванредног стања и амнестија и питања која се тичу надлежности Скупштине — овај орган бира судије Уставног суда, Владу…
„Нашем друштву је пре свега потребна шира дебата о томе шта нама у ствари следи. Шта су прави и рационални одговори. Али уместо дебате и расправе о овим питањима, ми имамо ирационалне покрете који иду ка томе да се овде, на територији Балкана, а не само Србије, вештачки заоштрава ситуација — као што су Сребреница, прогон ћирилице у Хрватској. Овим се ствара погодно тло за озбиљну и аргументовану расправу. Такву расправу пре свих морају да промовишу политичари, али притом они не могу бити искључиви и унапред рећи — не желимо референдум. Дакле, проблем је у томе што нема расправе и она би морала да буде стављена на дневни ред“, уверен је Симић.
Референдум, то јест, народна иницијатива, подсећа Симић, јесте најдемократскији начин изражавања, али и крајње контроверзна установа.
„Класичне демократије као што су Британија и Америка нису за џабе избегавале референдум. Просто се сматрало да референдум није довољно мудар начин изражавања зато што без обзира на то што он јесте најдемократскији начин, врло често народ, односно маса, може да буде заведена разним популистичким и нерационалним обећањима тог референдума“, објашњава Симић, напомињући да је у контексту тога врло интересантно да је баш у Британији референдум довео до овако важне одлуке.
Према речима нашег саговорника, главно питање које није важно само за Србију него и за цео регион јесте — куда даље. „Јер колико год нам се чинило да су Словенија и Хрватска нашле своју судбину у ЕУ, сада се види да Унија није тако јака како се то чинило“, закључује Симић.
