„Ја имам своју теорију. Говоре да се бактерија вибрио увек налазила у води. Међутим, ја сам овде растао и нисам имао проблема до изливања нафте ’Бритиш петролеума‘“, наводи „Гардијан“ речи Кима Фарва, директора објеката за прочишћавање у Беј Сент Луису.
Са том теоријом се сложио и становник обале у Билоксију Џоко Енгл, чија нога се повећала два пута након заразе. Он је основао групу на Фејсбуку у којој говори о својој болести и о сличним случајевима.
„Чини ми се да је нафта, заједно са хемикалијама које су они користили, створила повољну климу за процват вибрија“, цитира лист речи жртве.
Опаком болешћу се може заразити на два начина: преко сирових морских производа или преко рана, чак и преко огреботине. Након што се бактерија нађе у организму, она улази у слој између мишића и коже, где ослобађа токсине који уништавају ткиво.
Према подацима Центара за контролу и профилактику болести САД за 2014. годину, 97 особа које се заразило вибриом је било хоспитализовано, док је 27 преминуло. Управа за санитарни надзор за праћење хране и медикамената сматра да до смртоносног исхода долази у 50 одсто случајева заразе.
Подсетимо, у априлу 2010. године на платформи „Дипвотер хорајзон“ компаније „Бритиш петролеум“ дошло је до експлозије. Кроз оштећену рупу у воду је почела да цури нафта. За 152 дана у Мексички залив се излило 5 милиона барела нафте. Нафта мрља је достигла површину од 75.000 километара квадратних метара. У априлу 2016. године суд је обавезао „Бритиш петролеум“ да америчким властима исплати 20,8 милијарди долара као компензацију за нанету штету.
