Када се завршио Хладни рат, Влада Пољске је открила тајна совјетска документа у којима се излаже могући план вођења рата између НАТО-а и Варшавског пакта. Како пише „Нешенел интерест“, тај план, познат као „Седам дана до Рајне“, нашао су у основи војних вежби 1979. године на којима је симулирано наношење удара на 25 циљева на територији Пољске. Према мишљењу америчког листа, легенда о офанзиви је била просто „смоквин лист“ који је требало да сакрије праву природу вероватног конфликта — изненадног и муњевитог удара СССР-а на НАТО.
Како преноси лист, ’80-их година 20. века НАТО је прешао на нуклеарну доктрину „гипке одбране“. Алијанса је тада била спремна да употреби нуклеарно оружје, али је за победу морала да користи конвенционално наоружање. У томе је и била главна разлика у односу на Варшавски пакт који је, према откривеним информацијама, сматрао да је употреба нуклеарног оружја неизбежна и који је планирао да га искористи од самог почетка. Према мишљењу аутора чланка, таква концепција је давала Варшавском пакту колосалне стратешке предности над НАТО-ом.
Према плану „Седам дана до Рајне“ совјетске нуклеарне силе би уништиле Хамбург, Дизелдорф, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Минхен, Бон. Било је планирано уништење седишта НАТО-а у Бриселу, као и белгијске луке Антверпена. Холандску престоницу и лучки град Амстердам очекивала је иста судбина. На Данску је према плану требало да буду изведена два нуклеарна напада. На крају би НАТО био обезглављен, а цивилне власти у Западној Немачкој, Белгији, Холандији и Данској би биле уништене и деморалисане. Те земље је након тога требало окупирати за седам дана. Уништењем лука у Хамбургу, Антверпену и Амстердаму би се озбиљно ограничиле могућности НАТО-а за слањем помоћи из Велике Британије и Северне Америке.
Након извођења нуклеарних удара у офанзиву је требало да пређе и регуларна војска. У плану „Седам дана до Рајне“ било је предвиђено да Пољска постане радиоактивна зона која би изоловала Совјетски Савез од његових снага у Источној Немачкој и Мађарској. Та војска, заједно са војскама Источне Немачке, Чехословачке и Мађарске, требала је да буде довољна за извођење операције. Како наводи „Нешенел интерест“, теоретски пољске снаге су могле бити искоришћене, али се 1979. године у СССР-у појавила сумња у њихову политичку поузданост.
Како закључује аутор чланка, тај план прилично јасно указује на две ситуације. Као прво, у случају изненадног напада копнена војска постаје најважнија снага, јер што се она брже креће, брже ће бити уништен НАТО, укључујући његове авијационе базе и поморске објекте. Као друго, НАТО би вероватно изгубио тај рат, јер претпоставке Алијансе да би рат постепено прешао у нуклеарни биле би фаталне јер је противник намеравао да искористи нуклеарно оружје већ првог дана.
„Сценарио трећег светског рата у Европи је увек био мало вероватан, али истовремено је био посебно опасан. Знамо да би ескалација и прелазак на нуклеарни рат био не само вероватан, већ загарантован. Једино питање је који обим би добио такав нуклеарни рат и да ли би у њему људска цивилизација преживела“, закључује амерички лист.
