Немачка „Левица“ одавно вапи за изласком Немачке из структуре потчињавања НАТО-у. Ви сте поборник идеје да би уместо Северноатлантске алијансе требало формирати колективни систем мира и безбедности. Како би могао изгледати тај нови систем?
— У принципу заступамо идеју коју је својевремено предложио Вили Брант, а то је колективни систем безбедности који укључује Русију на основу схватања да је мир и безбедност у Европи могућ само заједно са Русијом, а никако у конфронтацији. У овом тренутку смо се нашли у ситуацији када НАТО све више постаје ратна алијанса под значајним утицајем САД. Алијанса све више реално угрожава мир у Европи. Овде мислим на војне маневре, покретање и премештање војних јединица, стварање ракетних база у Источној Европи. Не желимо такав даљи развој ситуације, сматрамо да би тако нешто било веома опасно и зато предлажемо алтернативу.
На који начин би Русија могла бити интегрисана у систем безбедности какав Ви предлажете?
Русија би морала бити део те структуре. Наравно, морао би се водити дијалог како би се смањиле тензије, а решавање конфликата би се спроводило искључиво путем дискусија. Другим речима, ми позивамо на кораке супротне од онога што западне државе спроводе током последњих година. Ми не желимо потискивање Русије на маргине, лавину санкција, искључивање Москве из Групе 8. Наравно, из перспективе одржавања мира посредством дијалога, мере које је Запад до сад спровео на рачун Русије нису исправне.
Недавно је немачка Левица упоредила НАТО са гмизавцем, а Ви конкретно налазите сличности између Алијансе и анаконде. Зашто?
— НАТО очигледно и сам себе идентификује и пореди са анакондом — тако се управо и звао њихов последњи маневар. Или је то припрема за рат или би требало признати да се тако повећава шанса да до конфликта, односно рата дође. Јер, овакве вежбе носе велику опасност од оружаног сукоба, а сличних ситуација је било током Хладног рата. Ми бисмо највише волели да се тај период историје никада не понови, а делује да се баш те, такве ситуације намерно провоцирају. Најпре су за тако нешто заинтересоване САД, које имају жељу да успоставе хегемонију у Европи. Али, баш зато сваки европски политичар би требало да се замисли и одлучи да ли жели да се потчињава жељама Вашингтона или би ипак више волео да Европа може да води независну спољну политику.
У четвртак ће Бундестаг гласати о Вашем предлогу односно концепту „Мировног система безбедности“, а свега дан након тога у Варшави почиње самит НАТО. Да ли онда ипак значи да је Ваш концепт тек симболичан?
— Ми смо хтели да укажемо да постоје и други путеви. Ми тражимо, на пример да Немачка учини исто оно што је чинила Француска током дужег низа година- а то је постепени излазак из војних структура НАТО-а. То би у пракси значило да САД не би више могле да воде своје беспилотне ратове из војних база које се налазе на територији Немачке. У тим ратовима је било убијено на хиљаде потпуно невиних људи у Пакистану, Авганистану, Јемену и у другим регионима. Према немачким законима то је једноставно речено- криминал. Ми немамо ни смртну казну, а камоли смртну казну без претходног судског процеса. А америчке беспилотне летелице управо то чине, док су жртве готово увек потпуно невини људи. Али, док је Немачка део војних структура НАТО-а, ми немамо ни најмању шансу да утичемо на то. Шта више, Немачка је чак обавезна да указује логистичку подршку.
Јавља се утисак да је све више немачких политичара који отворено заступају став да би санкције Русији требало укинути. Да ли мислите да се слика о Русији променила у очима чланова немачких партија?
— У крајњој линији, све је више оних који схватају да садашњи курс никуда не води и да санкције у првом реду штете немачким компанијама- разна ресорна привредна удружења су већ много пута о томе отворено говорила. Стога се може рећи да је доста политичара, најпре у редовима Зелених, Хришћанско-демократске уније, али и Социјал-демократске партије, који сматрају да би санкције требало укинути.
У четвртак ће се немачка канцеларка званично обратити у вези са самитом НАТО-а. Ви конкретно у том смислу ништа ново не очекујете. Ипак, коју заправо улогу, по Вашем мишљењу игра Меркелова у оквиру НАТО структуре?
— Она просто чека да чује шта хоће Вашингтон и то ће спровести у дело. Она је била међу првима који су били за повећање војног буџета, односно давања сваке државе чланице по два одсто од БДП за буџет НАТО-а, онако како је тражио Вашингтон. Зато ја не верујем да ће пред сам самит она било шта самостално рећи или учинити. Да, заједно са Оландом она је „створила“ Минске споразуме, а то није баш било по вољи америчке политике. Али, што се осталог тиче, она не представља самосталну европску политику, заправо, баш супротно од тога.