Након уласка Крима у састав Русије, равнотежа снага у Црном мору се променила. Украјина је, према речима аутора извештаја, „истиснута из арене“, док је Москва већ повећала своју флоту, наводе аналитичари.
„Стратешка важност ове акваторије порасла је у очима НАТО-а, који жели да појача политику обуздавања Русије у Европи“, пише Стратфор.
У чланку се наводи да НАТО треба да узме у обзир Конвенцију из Монтреа из 1936. године, којом се ограничавају тонажа, број и време боравка у Црном мору војних бродова држава које на њега не излазе. Ипак, вишенационалне снаге, попут Северноатлантске алијансе, могу да заобиђу ограничења укључивањем у своју флоту бродова из неколико држава и ротирањем снага. Управо зато ће на самиту, који ће се одржати 8. и 9. јула у Варшави, бити речи о могућем повећању заједничких војно-поморских снага тог војног блока у Црном мору, објашњавају аналитичари.
Нису све земље НАТО-а које излазе на Црно море спремне да подрже повећање снага Алијансе у региону. Док би Румунија, највероватније, поздравила такве напоре, Бугарска и Турска би могле бити уздржаније јер не желе непријатељство са Русијом, саопштила је америчка аналитичка компанија.
Стратфор пише да је Турска донедавно такође била присталица повећања војног присуства НАТО-а у Црном мору, али да последњих недеља Анкара покушала да нормализује односе са Москвом, који су се погоршали у новембру прошле године након обарања руског авиона и погибије пилота изнад Сирије.
Аналитичари су упоредили однос снага у региону: према броју бродова НАТО је испред Русије, али она има других предности — на пример у авијацији. Осим тога, Москва активно модернизује флоту, укључујући подморнице.
У суштини, Москва више не може да рачуна на Конвенцију из Монтреа — НАТО ће тражити начине да заобиђе ограничења и обезбеди лидерску позицију своје Ратне морнарице у региону, али Кримско полуострво даје Русији озбиљну предност у односу на Алијансу, закључују експерти Стратфора.
