У документу је наведена листа од укупно педесет „прелазних мера“ која Србија треба да испуни у наредном периоду, како би могла успешно да настави преговоре у овом кључном поглављу о владавини закона.
Међу тим мерилима нема захтева Хрватске за измену српског закона о Суду за ратне злочине и гарантовано место за хрватску мањину у Скупштини Србије, због којих је Загреб месецима блокирао отварање тог поглавља. Ти захтеви нису били прихватљиви за већину других земаља-чланица и Европску комисију, па се, уместо тога, наводи да „Србија треба да сарађује са суседима у процесуирању ратних злочина, уз избегавање сукоба надлежности“, као и да ратни злочини треба да буду третирани на „недискриминаторни начин“.
У тексту заједничке преговарачке позиције нема ни захтева Загреба да се у њега укључе ставови о одштети за жртве ратних злочина и о приступу војним и државним архивама Србије како би се решила судбина несталих. Међутим, Србија се позива да конструктивно сарађује са суседним државама у утврђивању судбине несталих особа, укључујући и „брзу размену информација“.
Утврђена „прелазна мера“ нагласак стављају на примену реформи и демонстрирање почетних мерљивих резултата у јачању независности и ефикасности правосуђа, борби против корупције, процесуирању ратних злочина и заштити људских и мањинских права.
Документ између осталог позива Србију да осигура ефикасну примену свог акционог плана у области правосуђа и темељних права, као и да спроведе измене Устава које би ојачале независност судства, у складу са препорукама Венецијанске комисије.
„Прелазна мера“ односе се и на конкретно и одрживо смањење броја дуготрајних судских предмета и увођење електронског система размене информације између судова. Резултати се очекују и у смањењу нивоа корупције у здравству, полицији, правосуђу, као и у решавању случајева сукоба интереса.
Амбасадори земаља-чланица ЕУ су на састанку у Бриселу данас потврдили консензус о преговарачкој позицији. Преговори у поглављу 23 „Правосуђе и темељна права“ и поглављу 24 „Правда, слобода и безбедност“ требало би да буду отворени на међувладиној конференцији у Бриселу 18. или 19. јула.
