У писму упућеном Амбасади Србије у Бриселу, достављеном и Танјугу, које је потписао шеф кабинета Маркус Винклер, стоји да је задатак историчара да се споре око могућности колаборације Степинца са усташким покретом током Другог светског рата.
„Недавна бурна историја на Западном Балкану у другој половини 20. века је пример да су успомене, даље подстицане насилним распадом Југославије и пратећим етничким ратовима деведесетих, разумљиво, још увек свеже“, наводи се у писму и додаје да је кардинал Степинац „без сумње био био хрватски националиста“, али и да га је папа Јован Павле Други 1998. прогласио блаженим.
„Задатак историчара је да се споре око могућности његове колаборације са усташким покретом током Другог светског рата. Изложба у Парламенту, премда постављена у ширем историјском контексту, више се фокусирала на кардиналову теологију и изјаве са циљем његове могуће канонизације него на његову политику или припадност током ратног доба“, наводи се такође у писму.
Изложба о Алојзију Степинцу у Европском парламенту изазвала је бурне рекаицје у Србији, а Амбасада Србије у Бриселу је тим поводом председнику ЕП упутила протест.