„Пре свега, претпоставља се да обе стране поштују правила. Мислим да посебно у 21. веку не би требало да се држимо принципа ’ко је јачи, тај је у праву‘, већ да свака држава, без обзира на њену величину, на њену војну и борбену моћ, треба да поштује правила која су обавезна за све оне који желе да играју по њима“, изјавио је генерал Павел за РИА Новости.
Коментаришући иницијативу НАТО-а да би у Бечки документ требало унети измене и став Русије која сматра да би Алијанса морала да се придржава одредби из Оснивачког акта Русија—НАТО и да у сладу са њима не би требало да размешта војни контигент дуж руских граница, чешки генерал каже:
„Напори НАТО-а се своде на модернизацију Бечког документа како би он више одговарао савременом тренутку и како би у безбедносном смислу више одговарао реалности. Оснивачки акт Русија—НАТО и даље представља врло добру основу за даљи развој односа НАТО-а и Русије. Требало би да се придржавамо одредби овог документа“.
Павел сматра да даљи напори НАТО-а да дуж граница са Русијом постави још својих снага „у потпуности зависе од Москве“.
„Ако не буде даљег повећања руског војној присуства, већ буде приметна јасна жеља да се седне за преговарачки сто и транспарентно размотре мере за смањивање ризика, мислим да неће бити потребе да НАТО појачава своје војно присуство“.
Иако генерал Павел сматра да је Савет Русија—НАТО сасвим добар формат у оквиру којег се могу разматрати сва битна питања, он не очекује много од заседања Савета 13. јула.
„Мислим да не би требало превише очекивати од тог заседања. Није реално да тек тако буде потписан документ којим би се сви проблеми једноставно решили. После неколико година одсуства сарадње, а најпре због руске анексије Крима и подршке сепаратистима у југоисточним деловима Украјине, постоји веома дубоко неповерење. Морали бисмо за почетак да обновимо основно поверење“.
Када се на обе стране буде појавила реална жеља да се спусте тензије и оствари већа транспарентност деловања, тек онда се може очекивати рад на документу који би можда довео до обнављања поверења.
„Не мислим да је у интересу Русије или НАТО-а да појачавају војно присуство, већ да је у обостраним интересима да се смање тензије и почне успостављање поверења“, закључио је чешки генерал Павел.
Бечки документ је усвојен на пленарном заседању Форума ОЕБС-а, у контексту сарадње у сфери безбедности 30. новембра 2011. године. Према одредбама документа, државе-чланице сваке године размењују информације о наоружању и техници, војним снагама и плановима у сфери војног буџета и одбране. Главни циљ овог документа је повећање стабилности и смањење ризика од избијања нових војних сукоба на територији држава-чланица ОЕБС-а.
