Главна тема на самиту НАТО-а у Варшави јесте очување безбедности у Источној Европи и на постсовјсетском простору, пише „Дејли телеграф“. Ово је први састанак 28 чланица Алијансе након изласка Велике Британије из ЕУ, и зато његови лидери покушавају да докажу да „брегзит“ не означава раскол „који Кремљ може да искористи у своје интересе“.
Како наводи лист, Владимир Путин не крије да је задовољан резултатима британског референдума. Он се, наводно, нада да ће искористи европску распарчаност и повећати руски утицај на суседне земље.
Међутим, наводи се у чланку, у НАТО-у расте забринутост због све чвршћих веза Москве и Атине. Према мишљењу лидера те организације, ови односи могу да поткопају покушаје Алијансе да заједнички наступа против Русији.
„Ствар је у томе да тако стратешки важне земље НАТО-а као што је Грчка покушавају да успоставе сопствене односе са Москвом, што може озбиљно да поткопа способности Алијансе да заједничким снагама обуздава даље акције руске агресије“, навео је аутор чланка.
Страх Алијансе је везан за недавну изјаву министра одбране Грчке Паноса Каменоса који је објавио о сарадњи са концерном „Калашњиков“.
Грчка Влада инсистира на томе да је овај уговор од животне важности за земљу, како би се спречио колапс војне индустрије земље. Ипак, тврди британски лист, за реализацију овог споразума Москва тражи да Атина убеди своје европске партнере из НАТО-а да укину економске санкције Русији.
Према речима листа, многи лидери НАТО-а се одавно са подозрењем односе према Каменосу. У прошлости, он је претио да ће пустити у Европу „милионе економских миграната“ и џихадиста ако ЕУ не престане да тражи политику строге штедње у његовој земљи.
Грчки министар је такође увредио немачко руководство назвавши их неонацистима. Осим тога, Каменос је био једини западни политичар на Московској међународној конференцији о безбедности који је рекао да су европске санкције „катастрофа, како за Русију тако и за ЕУ“.
