„Увидели су да је став неодговорног и слепог инсистирања на блокади штетан за Хрватску, штетан за Унију и штетан за европску перспективу регије, о чему Хрватска посебно има обавезу да води рачуна“, рекао је Пуповац у интервјуу за „Политику“ одговарајући на питање како хрватска јавност доживљава одлуку о деблокади поглавља Србији.
Упитан да ли је блокада била резултат страха од реакције домаће јавности на отопљавања односа с Београдом, као и да је до ње дошло само неколико дана после сусрета Вучића и Китаровићеве, Пуповац каже да се у Хрватској јавност „меси као квасац“, и да је „по свој прилици била реч о недовољној координацији председнице републике и Министарства спољних послова у техничком мандату“.
„Другим речима, очигледно да комуникација председнице и Министарства није у потпуности била усклађене с Декларацијом, с оним што је постигнуто као споразум између председнице и премијера. Требало је, по свој прилици, додатних мера и објашњења“, рекао је Пуповац подсећајући да су се у Загребу истовремено догодиле значајне промене, да је влади изгласано неповерење, да је Сабор у процесу самораспуштања, а да само председница републике има пун мандат.
Он сматра и да то што је Хрватска била последња земља ЕУ која је блокирала Србију представља политичку неодговорност једне чланице која је између осталог и постала чланица да би унапредила регионалну сарадњу и процес евроинтеграција југоистока Европе.
Подсећајући на Декларацију коју је Сабор раније донео о томе како неће блокирати Србију, Пуповац наводи да се упркос томе доноси одлука о блокади и то из разлога који су примарно билатерални.
Пуповац напомиње и да је подршка Београда била значајна у време када је Хрватска затварала поглавље о људским и мањинским правима и да је српска заједница знатно помогла да Хрватска затвори поглавље 23.
Упитан какав је положај Срба после пада владе, Пуповац каже да је та влада била лоша за Хрватску, али и за Србе у Хрватској.
Поводом истраживања која показују да би Зоран Милановић, односно СДП, поново могао да се врати на власт, Пуповац каже да би то за Хрватску значило да се прекине пракса рестаурације искључиве националистичке политике и рестаурације лоше прошлости из деведесетих и четрдесетих година прошлог века.
„То је прилика да Хрватска настави својим проевропским, продемократским, прорегионалним и промањинским путем. Ми ћемо најпре организовати наше бираче, освојити наше мандате, а онда ћемо разговарати о томе како и на који начин да формирамо будућу већину која ће бити стабилна и ефикасна много више него већина која је пропала у протеклих шест месеци“, закључио је Пуповац.
