Оружане снаге водећих светских сила користе најновија научна достигнућа, која носе ознаку „државна тајна“.
Заостајање у овој сфери би могло однети хиљаде живота у реалној борби на бојном пољу и због тога је у децембру 2015. године основан Центар роботехнике у оквиру Фонда перспективних истраживања.
Када се може очекивати прототип робота-војника?
— Центар нема задатак да конкретно створи роботе-војнике. То је задатак наручиоца, односно на пример, Министарства одбране, ФСБ, Министарства за ванредне ситуације итд. Наш задатак је да створимо авионику, то јест електронске системе за авијацију, без којих роботи не могу да раде. Министарство боље зна у каквом облику је неопходан робот-ратник, а главни конструктор таквог робота неће почињати да га прави од нуле, већ ће имати својеврстан „лего“, читав комплет елемената и компоненти које ће склапати и правити машину по потреби наручиоца. У томе се састоји наш задатак. Постојећи војни робот „Нерехта“ је заправо прототип наше будуће војне платформе.
Шта можете рећи о пројекту за развој нове генерације комплета „Ратник“, на којем заједно раде Фонд перспективних истраживања и Централни научно-истраживачки институт за прецизну машиноградњу?
— Тиме се бави министарство одбране, док ми, условно речено, развијамо „Ратник 3“. Тренутно се тај пројекат зове „Легионар“ и то је систем који укључује оружје, средства заштите од метака и фрагмената пројектила, квалитетнију опрему у којој се војник осећа добро у било којим климатским условима. Осим тога, тај пројекат обухвата и намирница за војнике, лекове, евакуацију и лечења без обзира где се налази војник који на себи има опрему „Легионар“. Развијамо технологије телемедицине, медицинске роботике како би војник могао да добије медицинску помоћ чак и ако се налази на другом континенту.
Шта мислите о електромагнетном топу, односно рејлгану, за који се још каже и да је америчко „оружје будућности“?
— То је стара прича, Американци већ 50 година раде на томе и зато не бих веровао наводима медија о „оружју будућности“. Мислим да је у питању борба за војни буџет и зато су Американци журили да покажу властима нове научне подвиге. У ствари, питање ефикасног коришћења рејлгана ће се решавати најмање још 50 година. Зато што је потребан одговарајући систем навођења, систем нишањења, а постоји и низ техничких проблема.
Како ће изгледати рат у будућности? Да ли ће то бити битка робота и рачунара, или је ипак рат немогућ без пешадије?
— Мислим да ће роботизација у војсци бити све већа. Рат будућности ће бити битка војне технике и оператора који њом управљају, а не војника на бојном пољу, који међусобно пуцају. Сви ће тежити ка минимизирању губитака на ратиштима, a војник ће се постепено претворити у оператера који са безбедне локације управља дроновима.
Како оцењујете перспективе дронова, односно беспилотних тенкова или глисера?
— Сматрамо да будућност припада беспилотним системима, притом вишенаменским и универзалним. Више неће бити беспилотних копнених или ваздушних система, већ ће то бити роботске јединице који би могле да ратују и на копну, и у свемиру, и под водом и које ће бити део великих извиђачко-офанзивних система.
На чему тренутно радите?
— Почело је отворено тестирање пројекта „Гербариј“, система за заједнички развој софтвера за инжењере. Такође, Министарство за ванредне ситуације и Фонд завршавају пројекат „Систем 112“. То је универзалан број за позивање хитних служби на територији целе Русије. Планирамо да се бавимо аутоматским системом препознавања облика како бисмо заменили велики број оператера, који преко сигурносних камера прате ванредне ситуације. Има и неколико пројеката под ознаком „државна тајна“. Тренутно имамо 46 пројеката и исто толико лабораторија.
