Зашто је мртав Србин само мртав, а мртав Бошњак — жртва (видео)

Зашто је на Балкану немогуће доћи од помирења? Одговор треба тражити у чињеници да све жртве ратова деведесетих очигледно нису — жртве. Убијени Србин није исто што и убијени Бошњак, и то су јасно демонстрирали припадници такозване Антидејтонске групе, постављајући усред Сарајева инсталацију у облику Републике Српске, „попуњену“ костима, одећом, обућом, као доказ да је Република Српска настала — на геноциду. Гротеска, које се стиде сви нормални људи и са ове и са оне стране Дрине, постављена је на дан када је убијено 3.600 српских цивила у Сребреници, а чија смрт очито није битна ни званичном Сарајеву, али ни међународној заједници у Босни и Херцеговини. Бошњачке жртве и њихове смрти, међутим, оплакују се по 21. пут у Сребреници. Без присуства српских званичника, јер су проглашени непожељним будући да „не признају“ геноцид.

​Дакле, какву поруку из Сребренице и Сарајева добијају Срби? Какву Република Српска?

Политиколог из Бањалуке Гостимир Поповић за Спутњик на ствари гледа из мало ширег угла, па каже да је, ако се посматрају догађаји из јула у овом делу Европе, значајно напоменути какви се све планови кују и реализују у Сарајеву са циљем стварања унитарног исламског система — односно једног делића Османске империје.

„Онај ко жели да држи главу у песку, он ће бити изненађен. Oстали неће. Сарајево по упутствима Анкаре ради на томе да добије што више територије у Европи за неки будући исламски систем. У томе им је једна од највећих сметњи Република Српска, односно српски народ, и покушавајући да се њих реше они иду у неколико смерова: сатанизују Србе, износе неистине и траже подобне Србе за манипулацију“, истиче наш саговорник.

Поповић каже да је на делу реализација врло опасног пројекта и ако се већ зна шта им је циљ, онда се против тога мора борити. Он напомиње да се Сарајево сада нашло у „малом проблему“ јер су се односи Русије и Турске променили набоље, па је пројекат „стварања унитарне исламске инсталације“ тренутно на чекању.

„Председник Турске је окренуо други лист према Русији, а од ње је добио значајан сигнал да се не меша у Србију и РС, и он засад то и чини. Али оног тренутка кад Турска ојача, све ће се вратити на стару причу“, упозорава наш саговорник.

​Сарајево је, подсећа он, једaн од значајних следбеника такве политике. 

На постављање инсталације у Сарајеву реаговао је лидер РС Милорад Додик. Он је рекао како инсталација није само увредљива и срамна него је још један у низу доказа да је БиХ апсолутно неодржива земља.

На питање да ли овакво понашање Бошњака према Србима може да оправда и погура отварање старе приче о самоопредељењу РС, Поповић каже да је основна политичка теорија да народ има право на самоопредељење до отцепљења и то је, истиче он, непобитно.

„У том смислу Срби у РС и сама РС као систем имају право на свој референдум, а потврда тога се управо догодила у Великој Британији. Али на овај начин како се Сарајево понаша, они имају жељу не да ’отерају‘ Републику Српску већ да отерају Србе, а да задрже РС као свој јаничарски вилајет или као неко своје добро. Али РС има снажан аргумент на ово у својим међународним активностима да на неки начин актуелизује управо своју самосталност, и први корак треба да буде повратак Босне на десет заједничких институција, што је врло тешко у овом моменту. Али РС и њени грађани, као и сви други народи на овој планети, имају право на сопствено изјашњавање“, закључује Поповић. 

​Да антисрпскa инсталација коју су поставили Бошњаци не би била погрешно схваћена, одштампан је и натпис „Добро дошли у Републику Српску“. Ратна застава муслиманске војске, иста она која се некажњено вијорила и током прошлогодишње комеморације у Поточарима, када је умало убијен српски премијер Александар Вучић, вијори се и данас у Сарајеву изнад овог приказа РС виђене очима Бошњака.

Иначе, ово није све. У Зеници је на на Тргу Алије Изетбеговића организован на спомен-обележју Камени спавач перформанс тортуре коју су доживеле сребреничке жртве, где је приказано одвођење мушкараца од чланова породица и њихово убијање, и изнемогле старце који се одупиру „припадницима српске војске“.

Врхунац перформанса на Тргу Алије Изетбеговића у Зеници био је врисак „Мајко!“, док су дечака „Срби“ одводили из мајчиних руку.