„Током разматрања других питања која се односе на војне активности, руска страна намерава да покрене дискусију о иницијативи коју су дали наши фински партнери, тзв. „план Нинисте“, о повећању ваздушне безбедности у региону Балтичког мора, нагласити ризике за стратешку стабилност који су настали као резултат наставка изградње америчког НАТО система ПРО у Европи“, изјавила је званична представница Министарства Марија Захарова.
Дипломате такође планирају да разматрају ситуацију у Украјини, безбедносну ситуацију у Авганистану и регионалне терористичке претње, додали су у руском Министарству.
Састанак Савета Русија—НАТО биће одржан у Бриселу 13. јула.
Односи Москве и НАТО-а погоршали су се у марту 2014. године због приступања Крима Русији. Тада је заустављен рад Савета Русија—НАТО, чије је прво заседање одржано тек у априлу прошле године.
На самиту који је одржан 8. и 9. јула у Варшави државе-чланице НАТО-а договориле су се о размештању четири батаљона у Пољску и прибалтичке земље. Свака јединица бројаће око 800 до 1.200 хиљаде људи.
Москва је више пута критиковала планове о проширивању присуства НАТО-а у Источној Европи. Руске власти истичу да нису заинтересоване за подстицање сукоба, али су спремне да дају адекватан одговор на дејства Запада.
