Храм Василија Блаженог

Изглед Храма Василија Блаженог је више пута мењан, он је био сведок многих историјских догађаја и преживео многе опасности. Недуго после његове изградње у Москви су дивљали пожари. Током рата 1812. године опљачкали су га Французи. У народу се дуго причало да је Наполеон хтео да га дигне у ваздух, али да је његову намеру спречила јака киша, која је угасила запаљени фитиљ.

Део иконостаса у Цркви Јована Милостивог при Храму Василија Блаженог.

Храм Василија Блаженог је јединствено дело зато што је на једном темељу истовремено подигнуто девет засебних цркава. Кад га људи данас гледају, чини им се да се ради о једном огромном здању, међутим на једном темељу стоји девет цркава које су спојене јединственим сводовима.

Постоји мит о томе да је руски цар Иван IV, у народу прозван Грозни, био запањен велелепношћу подигнутог храма и да је наредио да се ископају очи његовим творцима – Барми и Поснику – „како не би могли да понове такву лепоту“.

Други назив, Храм Василија Блаженог, црква је добила захваљујући Светом Василију, који је имао дар прозорљивости. Предсказао је да ће 1547. године избити пожар, што се заиста догодило. У том пожару је уништена скоро трећина Москве. Свети Василије је живот провео у уздржавању, по сваком времену је био без одговарајуће одеће и обуће. Није имао кров над главом. Када се упокојио, опело му је држао митрополит Макарије, а сандук је у поворци носио Иван Грозни заједно са бољарима.

Још једна легенда: Покровна црква је наводно била саграђена као „небески Јерусалим“, због чега се поред ње и налази Лобно место (место за лобању) – Голгота.

Једну куполу Храма Василија Блаженог оштетили су бољшевици када су 1917. године напали Кремљ. После револуције, старешину храма су стрељали, имовина је била заплењена, а храм затворен. За време Совјетског Савеза, Храм Василија Блаженог је поново био у опасности. Архитекте су предлагале да се храм дигне у ваздух, јер је сметао кретању тенкова за време војних парада. Према још једном предању, када су Стаљину показали макету на којој је Храм био уклоњен, вођа СССР-а је рекао: „Врати то на место!“.

Храм Василија Блаженог био је један од првих храмова које је млада совјетска власт узурпирала. У њему је 1923. године отворен историјско-архитектонски музеј, а 1929. он је постао филијала Државног историјског музеја. Почетком 1990-их су у храму поново почела да се врше богослужења. Године 1990, Храм Василија Блаженог стављен је на листу Светске културне баштине Унеска.

Данас храм има статус музеја. У његовим споредним олтарима налази се девет иконостаса која су дело московских и новгородских иконописаца. Много је уникатних слика светских сликара. Колекција црквеног прибора потиче из разних векова, а међу њима се издваја највреднији експонат – путир (чаша за причешће) из 17. века, који је припадао цару Алексеју.

Ватромет у новогодишњој ноћи на Црвеном тргу.