Храм Василија Блаженог

Пратите нас
Пре 455 година, 12. јула 1561. године, завршена је изградња Храма Василија Блаженог.

Храм Василија Блаженог је изграђен на захтев цара Ивана Грозног у знак сећања на освајање Казанског ханства — дела старе Златне Орде — и у знак захвалности за победу.

© Sputnik / A.CheprunovИзглед Храма Василија Блаженог је више пута мењан, он је био сведок многих историјских догађаја и преживео многе опасности. Недуго после његове изградње у Москви су дивљали пожари. Током рата 1812. године опљачкали су га Французи. У народу се дуго причало да је Наполеон хтео да га дигне у ваздух, али да је његову намеру спречила јака киша, која је угасила запаљени фитиљ.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
1/10
Изглед Храма Василија Блаженог је више пута мењан, он је био сведок многих историјских догађаја и преживео многе опасности. Недуго после његове изградње у Москви су дивљали пожари. Током рата 1812. године опљачкали су га Французи. У народу се дуго причало да је Наполеон хтео да га дигне у ваздух, али да је његову намеру спречила јака киша, која је угасила запаљени фитиљ.
© Sputnik / KislovskyДео иконостаса у Цркви Јована Милостивог при Храму Василија Блаженог.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
2/10
Део иконостаса у Цркви Јована Милостивог при Храму Василија Блаженог.
© Sputnik / Sergey GuneevХрам Василија Блаженог је јединствено дело зато што је на једном темељу истовремено подигнуто девет засебних цркава. Кад га људи данас гледају, чини им се да се ради о једном огромном здању, међутим на једном темељу стоји девет цркава које су спојене јединственим сводовима.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
3/10
Храм Василија Блаженог је јединствено дело зато што је на једном темељу истовремено подигнуто девет засебних цркава. Кад га људи данас гледају, чини им се да се ради о једном огромном здању, међутим на једном темељу стоји девет цркава које су спојене јединственим сводовима.
© Sputnik / Kirill KallinikovПостоји мит о томе да је руски цар Иван IV, у народу прозван Грозни, био запањен велелепношћу подигнутог храма и да је наредио да се ископају очи његовим творцима – Барми и Поснику – „како не би могли да понове такву лепоту“.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
4/10
Постоји мит о томе да је руски цар Иван IV, у народу прозван Грозни, био запањен велелепношћу подигнутог храма и да је наредио да се ископају очи његовим творцима – Барми и Поснику – „како не би могли да понове такву лепоту“.
© Sputnik / V. ShiyanovskiyДруги назив, Храм Василија Блаженог, црква је добила захваљујући Светом Василију, који је имао дар прозорљивости. Предсказао је да ће 1547. године избити пожар, што се заиста догодило. У том пожару је уништена скоро трећина Москве. Свети Василије је живот провео у уздржавању, по сваком времену је био без одговарајуће одеће и обуће. Није имао кров над главом. Када се упокојио, опело му је држао митрополит Макарије, а сандук је у поворци носио Иван Грозни заједно са бољарима.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
5/10
Други назив, Храм Василија Блаженог, црква је добила захваљујући Светом Василију, који је имао дар прозорљивости. Предсказао је да ће 1547. године избити пожар, што се заиста догодило. У том пожару је уништена скоро трећина Москве. Свети Василије је живот провео у уздржавању, по сваком времену је био без одговарајуће одеће и обуће. Није имао кров над главом. Када се упокојио, опело му је држао митрополит Макарије, а сандук је у поворци носио Иван Грозни заједно са бољарима.
© Sputnik / Vladimir SergeevЈош једна легенда: Покровна црква је наводно била саграђена као „небески Јерусалим“, због чега се поред ње и налази Лобно место (место за лобању) – Голгота.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
6/10
Још једна легенда: Покровна црква је наводно била саграђена као „небески Јерусалим“, због чега се поред ње и налази Лобно место (место за лобању) – Голгота.
© Sputnik / Vladimir VyatkinЈедну куполу Храма Василија Блаженог оштетили су бољшевици када су 1917. године напали Кремљ. После револуције, старешину храма су стрељали, имовина је била заплењена, а храм затворен. За време Совјетског Савеза, Храм Василија Блаженог је поново био у опасности. Архитекте су предлагале да се храм дигне у ваздух, јер је сметао кретању тенкова за време војних парада. Према још једном предању, када су Стаљину показали макету на којој је Храм био уклоњен, вођа СССР-а је рекао: „Врати то на место!“.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
7/10
Једну куполу Храма Василија Блаженог оштетили су бољшевици када су 1917. године напали Кремљ. После револуције, старешину храма су стрељали, имовина је била заплењена, а храм затворен. За време Совјетског Савеза, Храм Василија Блаженог је поново био у опасности. Архитекте су предлагале да се храм дигне у ваздух, јер је сметао кретању тенкова за време војних парада. Према још једном предању, када су Стаљину показали макету на којој је Храм био уклоњен, вођа СССР-а је рекао: „Врати то на место!“.
© Sputnik / V. ZakharovХрам Василија Блаженог био је један од првих храмова које је млада совјетска власт узурпирала. У њему је 1923. године отворен историјско-архитектонски музеј, а 1929. он је постао филијала Државног историјског музеја. Почетком 1990-их су у храму поново почела да се врше богослужења. Године 1990, Храм Василија Блаженог стављен је на листу Светске културне баштине Унеска.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
8/10
Храм Василија Блаженог био је један од првих храмова које је млада совјетска власт узурпирала. У њему је 1923. године отворен историјско-архитектонски музеј, а 1929. он је постао филијала Државног историјског музеја. Почетком 1990-их су у храму поново почела да се врше богослужења. Године 1990, Храм Василија Блаженог стављен је на листу Светске културне баштине Унеска.
© Sputnik / Vladimir VyatkinДанас храм има статус музеја. У његовим споредним олтарима налази се девет иконостаса која су дело московских и новгородских иконописаца. Много је уникатних слика светских сликара. Колекција црквеног прибора потиче из разних векова, а међу њима се издваја највреднији експонат – путир (чаша за причешће) из 17. века, који је припадао цару Алексеју.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
9/10
Данас храм има статус музеја. У његовим споредним олтарима налази се девет иконостаса која су дело московских и новгородских иконописаца. Много је уникатних слика светских сликара. Колекција црквеног прибора потиче из разних векова, а међу њима се издваја највреднији експонат – путир (чаша за причешће) из 17. века, који је припадао цару Алексеју.
© Sputnik / Maksim BlinovВатромет у новогодишњој ноћи на Црвеном тргу.
Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви - Sputnik Србија
10/10
Ватромет у новогодишњој ноћи на Црвеном тргу.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала