Епилог дводневног самита у Варшави, поред одлуке о размештању четири батаљона у земљама Балтика и Пољској и историјског споразума између НАТО-а и ЕУ о заједничкој одбрани од хибридних претњи, јесте наметање антируске политике земљама које су благонаклоне према Русији, сматра војни аналитичар Милован Дрецун.
„Ви овде имате политику која је потпуно јасна. Русија је претрпела велики ударац на самиту у Варшави јер су САД успеле да европским земљама, које су благонаклоне према Русији, наметну политику Алијансе која произилази из оцене да је Русија претња“, каже он.
Према његовим речима, НАТО ће у наредном периоду наставити да спроводи политику сучељавања, поготову када је реч о Црном мору и појасу Балтика, међутим, то ће се све обављати на нивоу дијалога, јер следећи степеник сукоба није више хладноратовско сукобљавање, већ отворени оружани сукоб, који ником није у интересу.
Све се ово догађа, објашњава продуцент „Ројтерса“ Јакша Шћекић, јер је НАТО приморан да константно оправдава своје постојање проналажењем новог противника. Једно време су то били талибани, затим је то био Ирак, па је чак и Југославија добро послужила крајем деведесетих, истиче он.
„То је одувек било тако. Велики играчи разговарају и договарају се, док мали плаћају цену“, каже Шћекић.
Доказ да је тренутни разлог за постојање НАТО-а такозвана „руска претња“ јесте и варшавски комунике, који је објављен након завршетка самита у Пољској, у којем се први пут од почетка ′90-их година прошлог века Русија означава као агресор, наводи пуковник у пензији и војни аналитичар Горан Јевтовић.
„На овај начин је и званично бачена рукавица Москви у лице, а НАТО је већ започео спровођење озбиљних агресивних мера у виду повећања одбрамбеног буџета земаља-чланица, улагања у обуку војске Украјине и Грузије, затим Авганистана, Ирака и Либије, као и стварања пројеката стабилности држава изван граница Алијансе“, истиче он.
Када је реч о геополитичкој ситуацији, саговорници Спутњика су сагласни да ће расплет догађаја умногоме зависити од резултата предстојећих избора у САД, као и од последица изласка Велике Британије из ЕУ.
Шћекић сматра да су, изласком Велике Британије из ЕУ, САД изгубиле највећег партнера у Европи, који их је увек слепо пратио, те да се створила нова осовина Берлин—Париз, које се Вашингтон увек плашио. Сем тога, ојачаће и осовина Берлин—Москва, што ће Американцима створити додатни проблем.
„Изгубивши стуб у ЕУ, САД ће бити приморане да јачају стуб у Савету безбедности Уједињених нација, као и у НАТО-у. Немачкој уопште не одговара оваква политика према Русији, иако је приморана да је следи“, објашњава он.
