Дарко Трифуновић са Факултета за безбедност каже да су после масакра у Паризу у новембру прошле године и безбедњаци из Србије упозоравали колеге из Француске на нови напад. То је била очекивана ствар, пре свега зато што, како за Спутњик истиче Трифуновић, Француска има агресивну спољну политику, а унутрашња је нешто сасвим друго, а то је случај и са другим земљама Запада.
„Они су и те како агресивни у својој спољној политици, а када треба да се покажу тамо где се бори против терора и тероризма, не одраде свој део посла. У Паризу, али и у Бриселу у овом тренутку делује скоро 30 терористичких организација, говоримо само о тим градовима. Од мањих, које делују на северу Африке, до глобалних Ал Каиде и ДАЕШ-а. Пуштали су их у земљу без икакве контроле, они су искористили лошу економску ситуацију и ратне зоне да се убаце и у Европу“, објашњава овај експерт.
Он додаје да се слична ствар дешава и у Америци, због чега председнички кандидат Доналд Трамп истиче да Барак Обама, као и председник Француске Франсоа Оланд не желе да зло назову правим именом.
„Ово је рат, терористи су војници без униформе, њихова војска делује у срцу Европе и цео свет жели да увуче у зону страха, а нереаговање западних земаља по том питању ми смо имали прилике да видимо у Босни и на Косову и Метохији“, наводи Трифуновић.
Он подсећа да су западне земље те исте муџахедине и терористе називале борцима за слободу, а „сада се то Европи враћа као бумеранг“.
„Они нису схватили зашто су муџахедини дошли у Босну и на Косово и зашто су ратујући тамо, узвикујући ’Алаху ахбар‘ заправо слали поруке њима, а не нама. Гурање проблема под тепих довело је до ове ситуације да не знају шта да раде. Вероватно ће сада морати да примене непопуларне мере, да те људе враћају тамо одакле су дошли“, каже Трифуновић.
Упитан како је могуће да нападач није био под сумњом безбедносних служби, а има досије у полицији, и како је могуће да национални празник 14. јули није препознат као дан у коме би могло да дође до напада, Трифуновић каже да је проблем и у француском законодавству које не жели да препозна опасност.
Слична ситуација, оцењује он, могла је да се деси и у Србији, зато што наши закони, као и француски, њихове организације не препознају као криминално-терористичке.
„Очигледно је да њихове службе нису одрадиле део после, као ни српске, нису доставиле адекватне извештаје законодавцима, како би се против терориста примениле одговарајуће мере. Ако дозволимо да то све прође мимо нас, ако сада неко у Србији ликује над тим, ризикујемо. Србија јесте на мети исламских фундаменталиста. И нашу децу неко радикализује и шаље у Сирију, можемо да очекујемо да се сличне ствари дешавају и код нас. Док дајем ову изјаву, вехабије радикализују наше Роме усред Београда“, тврди Трифуновић.
И Милан Пашански из Форума за међународну безбедност и тероризам, сматра да је напад у Ници очекиван. Он је током Европског првенства у фудбалу више пута упозоравао на могући напад, јер, подсећа, терористи траже планетарни публицитет. Терористи у Француској очигледно имају велико упориште, али не треба искључити могућност да се оваквим операцијама управља из једног центра, каже Пашански.
„Генерално, та централа доноси некакав шири план, можда чак и за годину дана, али због проблема са комуникацијом, надзора техничких уређаја, спољне наредбе не постоје. Они моментално на терену доносе одлуке, тамо где може да прође каже се — идемо… Наравно да је национални празник Француске приоритет, то се не пропушта“, каже Пашански.
Он додаје да је логика тероризма таква да се истовремено испробавају напади на више места, али и да постоје приоритетне земље којима терористи желе да се освете, зато Француска, али и друге европске земље, пре свега Велика Британија, морају да буду на опрезу, закључује Пашански.
