Према наводима листа „Волстрит џурнал“, хаос у Турској може довести у питање настојања Москве и Вашингтона у борби против терористичке организације ДАЕШ у Сирији.
„Државни удар значи да ће сви предлози америчког државног секретара Џона Керија у Москви бити далеко теже реализовати. Тренутно је јако тешко претпоставити ко у Турској сада сноси одговорност за одлуке“, сматра стручњак за Блиски исток Ендру Таблер.
Истовремено, лист „Фајненшл тајмс“ пише да је администрација Барака Обаме већ дуже време разочарана политиком Реџепа Тајипа Ердогана, посебно када је реч о његовим изјавама у јавности, али Вашингтон и даље умногоме зависи од Анкаре.
„Турска је једна од три неарапске земље на Блиском истоку, а уједно је и чланица НАТО-а, која има велико искуство у пружању отпора Русији. Поред тога, Анкара је важна и у борби против ДАЕШ-а, поготову након што је дала сагласност да Американци користе базу ’Инџирлик‘ како би бомбардовали положаје терориста у Сирији и Ираку“, пише лист.
Аналитичар шпанског лист „Паис“ Хозе Игнасио Торебланка оцењује да је Турска важан геополитички играч и стуб НАТО-а на истоку, али је политика Ердогана успела да ослаби њену позицију у свету.
„Ердоган је за време ’арапског пролећа‘ успео да се уздигне и постане лидер муслиманског света, вођен идејом стварања неоотоманског поретка, али сада се турски председник нашао у изолацији, како у својој сопственој земљи, тако и на светској политичкој сцени“, пише он.
И британски лист „Гардијан“ пише да је реторика Ердогана поделила турски народ и разбуктала етничке и религиозне свађе.
Традиционално, турска војска сматра се гарантом државне безбедности, али је из године у годину расло незадовољство ауторитарним стилом политике Ердогана, поготову када је реч о наглом преокрету у политици према Русији и политици помирења према Дамаску, наводи лист.
