Сиријске жене као симбол страдања

Да ли су и колико ратом погођене оне жене које оружани сукоб нису директно осетиле на својој кожи, Спутњик је покушао да сазна на лицу места.

74.000 удовица

Према подацима Сиријског документарног центра, више од 74.000 жена је изгубило мужеве. Међу њима је и 50.000 мајки. Ово су само званични подаци о жртвама, али нажалост постоје и незваничне цифре које су много веће.

​Врло ретко, жена може самостално да обезбеди себи средства за живот. Као и у многим другим источњачким културама, мушкарац је тај који доноси новац породици. Зато је околност да је овако много жена остало без мужева битна и тужна, јер је питање како ће оне сад прехранити себе и децу.

Ради да би лечила кћерку од леукемије

Алија, која студира и сада је на другој години универзитета, за Спутњик каже да је морала да напусти свој дом у провинцији Дамаск како би зарадила новац за лечење своје кћерке која болује од леукемије.

​„Мој муж је био официр у сиријској војсци. Он је погинуо у провинцији Хомс. Зато сада ја морам да радим у другом граду како бих зарадила новац за лечење свог детета. Уз то, студирам“, каже Алија.

Њено место јесте уз шпорет, али не у својој кући

Ум Хазем — што значи „мајка Хазема“ (тако се у арапском свету обраћају женама у годинама, називају их мајкама њихових најстаријих синова), потиче из града Хомса и ради у малом ресторану као куварица у Дамаску.

„Дошла сам овде пре три године како бих, као и друге избеглице, нашла посао. Мој муж је погинуо током терористичког напада. У међувремену сам научила да радим апсолутно све у кухињи“, каже Ум Хазем.

​Ум Махмуд, која ради као главна куварица, одбила је да говори о тешкоћама и свему што је њу задесило након што је изгубила мужа. Такође, „трбухом за крухом“ она је дошла у Дамаск. Са великим поносом и искреним осмехом говори о својим колегиницама — врсним куварицама које „могу да спреме све што пожелите од локалних јела“.

Њен је муж преживео, али…

Ум Мустафа је старија жена. Њен муж није погинуо, али је остао без ноге током минобацачког напада терориста.

„Помоћ коју добија мој муж је тако мала да не можемо да дочекамо крај месеца. Зато морам да радим и помажем му да бисмо прехранили нашу породицу“, каже Ум Мустафа која продаје одећу на једном од локалних базара.

Учићу због своје деце

Умајима — мајка четворо деце, не уме ни да чита ни да пише, што значајно отежава добијање доброг посла. Она ипак не види велики проблем у томе.

„Била сам јако млада када сам се удала. Зато нисам могла да завршим школовање. Мој муж је погинуо у борбама за Алеп. То ме је натерало да чврсто решим и наставим образовање. Морам да научим добро да читам и пишем како бих могла да помажем својој деци“, каже Умајима.

Она сада ради као дадиља и како-тако, од новца који заради, може да храни своју децу.

„Деца и ја, након погибије њиховог оца, сада пролазимо кроз јако тежак период“, каже Умајима.