Покушај војног пуча у Турској још нема епилог, а нова драма већ је на помолу. Наиме, рација коју је турска полиција спровела у НАТО-овој америчкој бази „Инџирлик“ у Турској и хапшења пучиста која су уследила, заталасали су односе на релацији Анкара—Вашингтон. Амерички државни секретар Џон Кери поручио је да у случају да не се поштују демократске и правне норме, и врати смртна казна, Турска ризикује да буде избачена из НАТО-а. Као чланица Алијансе, Анкара је дужна да поштује критеријуме правне државе, па и у кажњавању учесника побуне, изјавио је Кери.
Аналитичари оцењују да би напетост између две највеће силе у НАТО-у могла да утиче и на преиспитивање односа Алијансе са Турском. Амур Гаџијев, шеф турског сектора Института за оријенталистику Руске академије наука, очекује даље погоршање односа између Турске и САД.
„Ердоган је током ноћи у којој се десио покушај државног удара, оптужио САД због подршке пучистима. Све то је већ нанело штету билатералним односима, па можемо очекивати и даље погоршавање. Иако су Турска и САД веома утицајне чланице НАТО-а, очигледно је да су пучисти добили одређену подршку од снага НАТО-а у бази ’Инџирлик‘. Зато су турске власти искључиле струју овој бази и забраниле слетања и полетања. Мислим да Анкара и даље сматра да су САД и НАТО умешани у овај пуч и да ће доћи до преиспитивања односа са њима. Сада је прерано говорити до које ће мере ови односи бити преиспитивани, али сигурно је да ће доћи до промена“, каже наш саговорник.
Гаџијев подсећа да Ердоган одавно инсистира на изручењу исламског свештеника Фетулаха Гулена, кога сматра одговорним за покушај пуча, али да амерички државни секретар Кери упорно тврди да нема довољно доказа да је Гулен у то умешан.
„Тај проповедник је под заштитом америчких безбедносних служби, и лично мислим да га САД неће изручити Турској — јер заштитници Гулена имају велики утицај на америчку политику. То ће се такође одразити на америчко-турске односе у оквиру НАТО-а“, тврди Гаџијев.
Подсећања ради, варнице на линији Анкаре и Вашингтона нису од јуче. Прве су уследиле после обарања руског авиона од стране Турске кад се чак и из Америке чуло да би Турска требало да буде избачена из ове алијансе. То се, наравно није десило, али није остало ни неупамћено. Ердоган је од тада више пута изјављивао да неће допустити да страни елемент управља Турском. Најновији ударац односима Турске и САД нанело је хапшење турског генерала Бекира Ерџана Вана, команданта базе „Инџирлик“, коју америчке снаге користе за нападе на ДАЕШ у Сирији. Ван је оптужен за учешће у пучу, а турска полиција спровела је истрагу у бази и ухапсила још седморицу војника, након што су бази „Инџирлик“ били искључени струја и вода.
Према мишљењу Владимира Трапаре са Института за међународну политику и привреду, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је упадом турске полиције у базу желео да пошаље поруку Американцима да је турска самостална и да може да ради шта хоће.
„Симболички се може рећи да је повод једна врста поруке, али је она донекле већ послата још у ноћи када се пуч десио, када је Ердоган рекао да ће ослободити земљу од окупатора. Мислим да су Американци то јако добро разумели и мислим да су у овом тренутку врло опрезни да пред Турском не одају превише своју умешаност у недавна збивања. Видели смо и да је Обама у ноћи пуча, чим је видео да ће Ердоган да опстане, пожурио да каже како Америка подржава демократски изабрану власт у Турској. Дакле, неће се Американци откривати нити Турцима узвраћати на симболичке поруке, али неће одустати од настојања да спрече Ердогана да се сувише осамостали“, коментарише Трапара.
У НАТО-овој бази „Инџирлик“ у Турској налази се око 1.500 америчких војника, али и нуклеарно оружје. Да ли је она безбедна у овом тренутку? Амур Гаџијев сматра да то од самог почетка није било безбедно.
„Оно што се десило током викенда није први пуч и историји модерне Турске. Осим тога, турска војска, као и турско друштво, веома су шаролики, то јест подељена је и нема јединствен став. Дешава се да пуковник наређује генералу зато што је тај пуковник шеик неке религиозне секте. Наравно да у оваквим условима постоје ризици, иако је нуклеарно наоружање под будним оком НАТО-а. Уколико буде дошло до преиспитивања односа Турске и НАТО-а, било би боље да се нуклеарно наоружање не налази у Турској. Иначе, на могуће претње поводом тог наоружања су указивали не само руски званичници, него и ирански, сиријски и ирачки челници“, уверен је он.
Професор Нишког универзитета Небојша Ранђеловић слаже се да су хапшења војника и официра у бази „Инџирлик“ порука Анкаре савезницима у НАТО-у, али каже да то не значи да Турска жели да изађе из Алијансе.
„Турска ниједним гестом није рекла — доста нам је НАТО-а, нити да се у Алијанси не осећа добро. Напротив, она истиче своје место у овом војном савезу, али шаље и другачије поруке — као што је и захтев за изручење Гулена, кога Турци сматрају државним непријатељем“, каже наш саговорник.
Он, међутим, није сигуран хоће ли и како најновији догађаји пореметити односе Турске и НАТО-а и објашњава:
„Ослонац НАТО-у деценијама је секуларна Турска. Од када је Ердоган на власти секуларизам у Турској је угрожен. Промењена су и уставна овлашћења војске која имају корене још из времена Ататуркове Турске, тако да је секуларна Турска једна врста ослонца НАТО-у, док је Ердоганова Турска нешто што сасвим друго од Турске која је била партнер број један НАТО-у својевремено“, објашњава он уз коментар да секуларне државе увек више одговарају традицији на којој почива западна цивилизација.
„Чим се угрози секуларизам, то је већ нешто сасвим друго. Наравно, ту постоји и део када су интереси јачи и од принципа и цивилизацијских тековина. Рецимо, Саудијска Арабија је исламска земља која се искључиво базира на шеријату, али и она је савезник са Америком јер интереси тако налажу. Тако да знак једнакости између принципа и интереса врло често не може да се стави јер је на политичкој сцени ситуација другачија. Лично мислим да Америка никако не жели да се одрекне Турске као савезника, али ће свакако у перспективи покушати да спречи да Турска заплива у воде исламизма“, наводи Ранђеловић.
Турски званичници су саопштили и да је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изразио „пуну подршку турској влади током телефонског разговора са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом“.
Иначе, НАТО-ову војну базу „Инџирлик“ Американци користе на основу споразума Анкаре и Вашингтона, као складиште америчког нуклеарног оружја. Такође, САД користе базу да би одатле предводиле нападе на Исламску државу. С друге стране, не треба занемарити ни мишљења појединих западних аналитичара да упадом у НАТО-ову базу Ердоган поручује савезницима да ако хоће — Турска може и без њих.
