„Ствари треба називати својим именима. А оне се називају овако — приближавање инфраструктуре НАТО-а руској граници. Чини ми се да управо ово у НАТО-у отворено и јасно говоре ове године. То јест, они су измислили руску претњу и желе да се овој претњи супротставе. Ми не видимо ни пример руске претње, ни конкретне и реалне циљеве које би они поставили за супротстављање овој претњи. Искрено говорећи, то нико тако не види“, рекла је Захарова у интервјуу за агенцију Спутњик.
Према речима Захарове, „упоредо, видимо да постоји реална претња од појава као што су међународни тероризам, организовани криминал, природне катастрофе, на којима треба радити и које имају потенцијала за реалну међународну сарадњу“.
На последњем самиту НАТО-а у Варшави донета је одлука о нечувеном јачању источног крила савеза. НАТО намерава да већ 2017. године постави у балтичким земљама и Пољској четири мултинационална батаљона. Стални представник Русије у НАТО-у Александар Грушко изјавио је да одлуке НАТО-а претварају источноевропске државе у полигон за војне мисије и тиме се у односу на Русију уводи војна димензија. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров раније је изјавио да Русија не жели да буде увучена у наметнути сукоб са САД, НАТО и ЕУ и да ће у свим околностима осигурати безбедност како саме земље, тако и својих грађана.
О Сирији
Москва и Вашингтон раде на повећању ефикасности билатералне сарадње у области решења сиријског сукоба, изјавила је Захарова, одговарајући на питање о каквом „домаћем задатку“ су разговарали министар Лавров и амерички државни секретар Џон Кери након разговора у Москви.
„Претпостављамо да би приступ требало да буде темељен на међународном правном оквиру који се заснива на Женевском саопштењу, свим резолуцијама Савета безбедности УН и одлукама Међународне групе за подршку Сирији. Али наравно, морај да се изгради тако да тај посао иде динамичније и ефикасније, да се процес не успорава, већ да иде напред“, рекла је Захарова у интервјуу за Спутњик.
Москва је дала Вашингтону низ предлога за координацију заједничке борбе против тероризма у Сирији и сви они остају на снази, истакла је Захарова.
„То нису само наша очекивања, већ предлози које смо дали веома давно. Полазимо од тога и можемо да видимо према акцијама и корацима које предузима амерички државни секретар да низ здравих снага у Вашингтону заиста схвата потребу за заједничком акцијом. Истовремено, ми такође видимо да постоји и друга група у Вашингтону која, очигледно, не схвата до краја такву потребу или сматра да сарадња са Русијом није приоритет“, рекла је Захарова одговарајући на питање да ли постоје неке промене у ставу САД за решење у Сирији након прошлонедељног састанка Сергеја Лаврова и Џона Керија.
Према речима Захарове, сви руски предлози остају на снази. „И ми ћемо наставити да радимо по њима. Мислимо да ће то бити веома перспективно и да ће дати ефикасан допринос за стабилизацију ситуације у тој земљи“, додала је она.
Свргавање власти у Турској довело би до веће дестабилизације у региону
Негативно развијање сценарија свргавања са власти легалне владе у Турској довело би и до трагедије унутар земље и до дестабилизације у региону, рекла је Захарова и нагласила да НАТО није упозорио на потенцијалну претњу једног члана савеза, бавећи се замишљеном руском претњом.
Она је скренула пажњу на то да су се догађаји у Турској која је „велики и веома активан“ члан НАТО-а, десили недељу дана након самита алијансе у Варшави.
„Поставља се питање: где је био пакт недељу дана пре тога, када је одржан самит. Највећа војно-политичка структура која има сва средства за рад на тему безбедности није рекла ни речи о томе шта би могло да угрожава не само безбедност Турске, већ и безбедност у региону“, истакла је Захарова.
Она је додала да би „негативан развој сценарија за свргавање легитимне владе довело до трагедије како унутар Турске, тако и већој дестабилизацији у региону.“
„Где је био НАТО? Он се бавио замишљеном руском претњом. Снобовски, не видећи све остало и концентришући се на неку имагинарну претњу коју су сами измислили, а онда сами одлучили да јој се супротставе. То је класичан пример лажне оријентације Северноатлантског пакта у борби против претњи“, нагласила је представница руског Министарства спољних послова.
Ситуација у Турској, где је прошле недеље покушан војни пуч, и даље је нестабилна и они држављани Русије који желе да посете ову земљу, морају да схвате постојеће ризике, изјавила је Захарова за Спутњик.
Она је истакла да су и пре недавних догађаја у Турској у Москви говорили да „уклањањем политичких препрека, укључујући и туристичку размену, полазимо од две основне ствари — да Турска осигура безбедност руских држављана и разумевање тога да сваки држављанин Русије треба да одмери ситуацију и донесе одговорну одлуку одлазећи у земљу у којој постоји опасност од терористичких напада и напада екстремиста.“
„Недавна дешавања у Турској учврстили су нас у овој оцени и потреби да истрајно доведемо овај став до руских грађана. Тамо је нестабилна ситуација. Још увек нема речи о потпуном смиривању ситуације у Турској. Држављани Русије који одлуче да путују у ту земљу треба да схвате и прихвате ризике на које сами себе осуђују“, нагласила је Захарова.