Косово је одавно означено као „европско упориште“ за припаднике ДАЕШ-а (Исламске државе), а број људи који су се вратили са сиријског ратишта борећи се под заставом ове терористичке групе — сваким даном расте. Косово ту не може много тога да уради, пре свега јер су многи од њих били припадници некадашње ОВК, а и дан-данас су „уткани“ у косовско друштво као хероји ослободилачког рата против „српске окупације“.
То им свакако иде у прилог да лако налазе „јатаке“, па их је утолико теже открити. Хапшења су незнатна наспрам броја оних које ови људи успевају да регрутују. Границе према Албанији и Македонији су порозне, а кампови за обуку добро скривени. „Обучени“ нови ратници се шаљу или на сиријска ратишта или у самоубилачке мисије по свету. Хапшење двојице Албанца које је француска полиција довела у везу са нападом у Ници само говоре да је ћелије радикалних исламиста немогуће потпуно контролисати.
Са овим последњим слаже се и Фадил Лепаја, директор Центра за балканске студије у Приштини, који у разговору за Спутњик каже да су припадници ДАЕШ-а глобалан проблем, а не само проблем Косова или Албаније. Он додаје да Кфор и све надлежне службе прате повратнике са сиријског ратишта, али да је немогуће унапред предвидети све нити контролисати границе без опште сарадње.
„Bез свеопште сарадње између суседних држава Балкана и њихових безбедносних структура, те сарадњи са НАТО, и глобалном антитерористичком коалицијом, то је немогуће. Постоје десетина њих са Косова који су били на ратиштима у такозваној Исламској држави и они се помно прате у координацији са регионалним службама. Али не може све да се предвиди и увек има оваквих случајева. Једноставно, то се не да спречити и таквих има и из других земаља. То је глобални рат и мислим да је то проблем свих, не само нас. “, каже он.
Са Косова, али и из Албаније, Босне и Санџака, према незваничним подацима, свакодневно на ратишта у Сирију одлази на десетине младих, способних момака. Већина омладине врбује се и преко бесплатног школовања у земљама арапског света које подржавају исламске терористе. Они се касније убацују у такозване „ћелије“ пре свега по европским земљама, где се по потреби укључују у терористичке акције ДАЕШ-а.
Стручњаци упознати са овом тематиком кажу да је врло тешко и западним службама да разазнају ко је припадник ових група, а ко не, јер су углавном у питању образовани млади људи, који имају „чисту“ прошлост.
Обично се за њихову везу са ДАЕШ-ом сазнаје касније, када се ствари већ отму контроли. Други проблем је, ако причамо о Албанцима, и тај што су неки од њих већ годинама житељи ЕУ, па с те стране и нису подложни проверама. Они се обично користе као „везисти“ у овим терористичким групама тако што се преко њих преносе планови о даљим акцијама. Њих је готово немогуће лоцирати, а додатни проблем прави и чињеница да су врло мобилни, то јест, да због посла често мењају место боравака, па чак и државу унутар ЕУ.
