Све дискусије око разлога и последица покушаја преврата који се догодио под руководством официра турске војске, а истовремено следбеника исламског проповедника Фетулаха Гулена и даље трају. Могла се чути и верзија да је повод за пуч било и побољшање односа Турске са Русијом након што је председник Турске Реџеп Ердоган послао писмо председнику Путину.
„Само недељу дана пошто су односи Турске и Русије почели да се побољшавају, извршен је покушај пуча. Својевремено је и покојни Аднан Мендерес (премијер Турске у периоду од 1950. до 1960. године, смењен током преврата, прим. аут.) добио позив да посети Русију, али није успео. Интересантна чињеница, касније ћемо о томе“, написао је Јигит Булут, један од саветника турског лидера.
Метин Куљунк је прокоментарисао тврдње да је покушај преврата повезан са нормализацијом односа између Турске и Русије.
„Ако погледамо слику у целини, онда да, један од могућих циљева јесу били односи између Турске и Русије, али то није једини разлог“, констатује Куљунк.
Посланик сматра да је припрема за тај преврат дуго трајала:
„Није довољно гледати на покушај преврата само кроз призму односа Турске и Русије. Метежници су имали намеру да задају ударац по кључним местима: на зграду Парламента, Председничку палату, зграду Националне обавештајне службе и на крају и на саме грађане Турске. То је укратко био покушај отимања турске државе.“
Посланик мисли и да су се односи између Турске и Русије покварили упркос позицијама обе стране, али и да су срећом почели да се нормализују захваљујући „разумном и стратешком“ решењу председника Ердогана:
„Последње три године неке снаге раде на томе да покваре односе Обама, Путина и Ердогана. То су снаге које су хтеле да отргну Русију од Турске, да дестабилизују односе Турске и Русије. Немогуће је порицати да је стабилизација руско-турских односа један од фактора који је довео до покушаја пуча“, закључује саговорник Спутњика.
Међу циљевима којима су пучисти хтели да науде је и Русија, сматра турски посланик:
„Међу циљевима су били и Русија и Путин. Ове снаге желе да разруше традиције руске државе. Они желе да ослабе државу, као у време ’Гласности 1989. године‘. Обе државе су се суочиле са истим проблемом и истом опасношћу. Хвала Богу, то им није пошло за руком, народ је узео ситуацију у своје руке и управо је народ спречио да заиста дође до преврата. Народ је отео тенкове од пучиста и вратио их нашој војсци и нормализовао ситуацију у Турској.“
Куљунук је уверен да иза тог покушаја преврата стоји „центар светске силе“:
„САД су предводнице глобалног система, али постоје и друге снаге. То су они који сада прете САД побуном Афроамериканаца, они који прете Белој кући, користећи последње сукобе са полицајцима, који су имали смртни исход. Те снаге прете читавом свету, исти представљају претњу и за Путина и за Ердогана и за Обаму. То су све исти људи. А ко су они? Они као да се на неки фантастични начин налазе ван система стварног света.“
Он мисли и да је „обарање руског Су-24 било клопка, која је била својеврсна припрема за преврат“.
На питање да ли су неки други фактори, који се налазе ван домета контроле Турске, могли да буду разлог за обарање руског авиона, Куљунук одговара:
„Све државе света повремено чине грешке у својој спољној политици. То се раније дешавало и Русији, а догодило се и Турској 15. јула. Такође, оборен је и руски авион, а и један и други догађај су део истог процеса“, закључио је Куљунк.
