После јавне дебате, која је била новост у до сада прилично тајновитом избору генералног секретара УН, следи прво неформално гласање о новом шефу светске организације. Неформално гласање чланица Савета безбедности УН требало би да укаже на одрживост кандидатура 12 претендената на столицу на којој тренутно седи Бан Ки Мун.
„То је одмеравање снага. Прочишћавање да би се видело ко стварно колико политички тежи и ко је најприхватљивији за све стране које су инволвиране у његов избор“, каже бивши министар спољних послова СРЈ и бивши шеф југословенске мисије при УН Владислав Јовановић.
Представници петнаесточланог Савета безбедности УН на гласачком листићу заокружиће имена оних кандидата које сматрају најкомпетентнијима за позицију генералног секретара.
Кандидати ће тим гласањем бити подстакнути да наставе са кампањом, а можда ће, после пребројавања гласова, од ње и одустати. Сви кандидати ће о резултатима гласања бити обавештени, али резултати неће бити пуштани у јавност.
На крају крајева, пет сталних чланица СБ УН са правом вета, САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска мораће да се договоре о најпогоднијем кандидату. Сталне чланице СБ нису у обавези да се држе мишљења већине у Генералној скупштини УН. Међународне дипломате надају се да ће се име кандидата за генералног секретара УН знати до октобра.
Сви кандидати теоријски имају једнаке шансе, али оне зависе од тога у којој су мери раније и пред почетак избора успели да унапреде своје односе са кључним чиниоцима у Савету безбедности, каже Владислав Јовановић. Према његовим речима, то су Русија и САД.
„Такви ће врло брзо имати предност над осталима који то нису учинили. Сада би ствар могла да се креће као група бициклиста, где се у првом кругу трке већ наглашава ко је од њих најиздржљивији и ко би могао да буде међу првима у водећој групи“, објашњава Јовановић.
Након тог гласања следи одмеравање снага оних кандидата који имају најбоље изгледе, додаје Јовановић. Бивши српски министар спољних послова Вук Јеремић, према Јовановићевом мишљењу, има добре изгледе „јер је свеж, недавно је био председник Генералне скупштине УН, и као млад човек који исказује посебну енергију да учини нешто у процесу реформисања УН“.
„Међутим, и други ће да користе тај језик, тако да то није довољно да га истакне одмах у први ред, колико ће бити потребно да се установи у којој мери је већ успео да изгради поверење Русије и Америке према себи“, сматра Јовановић.
Русија, према његовим речима, никада није показивала резерве према Јеремићу, тим пре што се ради о представнику неутралне државе у тзв. Источној регионалној групи.
„Што се Америке тиче, зависи до које је мере наш кандидат успео да изглача односе са њом који су пре неколико година били помало натегнути и која је цена коју ће за то морати да плати. Те ствари не знамо, то ће се показати у даљој трци“, наглашава Јовановић.
Не зна се колико су други кандидати успели да задобију поверење кључних играча у СБ УН, наглашава Јовановић. Његова је претпоставка да су у томе имали мање успеха јер долазе из земаља укључених у западне интеграционе системе, као што је НАТО, што Русији, по дефиницији не одговара.
Већ одавно се воде дебате каква личност би на месту генералног секретара УН требало да замени бившег јужнокорејског министра спољних послова Бан Ки Муна. Досадашње опште мишљење гласило је да је генерални секретар тек нешто више од шефа администрације УН или „намрштеног проповедника“, како су ту институцију називали неки западни медији.
Ипак, британски амбасадор при УН Метју Рајкрофт морао је да призна после јавне дебате кандидата, одржане раније овог месеца, да већина чланица УН желе снажног генералног секретара.
„То је консензус који не би био толико очигледан да није било промена у изборном процесу. Мислим да то отежава некоме ко није толико снажан да буде изабран“, изјавио је Рајкрофт после телевизијске дебате кандидата.
Дискусија о могућности да на место генералног секретара УН дође жена и расправа о улози жена у светској организацији на дебати је побрала одушевљене аплаузе. Половина кандидата за место челног човека УН и јесу жене.
На списку се налазе генерална директорка Унеска Бугарка Ирина Бокова, бивша министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић, бивша молдавска министарка спољних послова Наталија Герман, бивша новозеландска премијерка Хелен Кларк, која се налази на челу Програма за развој УН, министарка спољних послова Аргентине Сузана Малкора и бивша шефица УН програма за климу Кристијана Фигерес из Костарике.
Међутим, из трке не би требало аутоматски избацити ни мушке кандидате међу којима су, поред Јеремића, и министар спољних послова Црне Горе Игор Лукшић, бивши словеначки председник Данило Тирк, бивши Високи комесар УН за избеглице и португалски премијер Антонио Гутјереш, бивши македонски министар спољних послова Срђан Керим и министар спољних послова Словачке Мирослав Лајчак.
Највећи број кандидата долази из Источноевропске групе, којој према правилу сада припада место генералног секретара, међутим има и кандидата које не припадају тој групи. Они, према Јовановићевим речима, имају најмање шанси да прођу даље, јер такође припадају оној групи земаља које су, како Јовановић каже, по вољи и срцу Америке.
Све ипак зависи од тога да ли ће неко од кандидата бити толико уверљив да се наметне као апсолутни фаворит регионалне групе и да друге земље које имају кандидате полако почну да се повлаче у корист једног кандидата, закључује Јовановић.
