Ако се све карте поклопе, Македонија би могла у децембру напокон да изађе на ванредне парламентарне изборе. Политичка криза која дуже од две године траје у овој земљи готово да ју је довела у стање коме. Четири највеће политичке партије у Македонији поново су постигле договор о решењу политичке кризе, и то после састанка представника странака-потписница фамозног Споразума из Пржина. Ову „добру вест“ саопштио је амерички амбасадор у тој земљи Џес Бејли.
Нови договор и децембарски датум за изборе требало би да до краја августа потврде четири македонске странке — ВМРО-ДПМНЕ, СДСМ и албанске странке ДУИ и ДПА.
Да ли чињеница да је Америка, а не ЕУ, македонске политичке опоненте „удружила“ у најновијем договору има већу тежину или Македонију чека још један неуспех, за Спутњик коментарише Данко Малески, професор међународног права из Скопља.
„Мислим да се чињеница да је ову вест обелоданио амерички амбасадор свакако може третирати много озбиљније. Америка и ЕУ координирају своја дејства за решавање македонске кризе, али европски утицај је мешовит, и има више ставова, док се амерички пројектује из једног центра, па је увек снажнији. Зато мислим да то што га је амерички амбасадор објавио најновији договор чини озбиљнијим и тежим од претходних“, верује наш саговорник.
Он се слаже да је у питању добра вест за Македонију, али у исто време страхује да ће се мало тога променити.
„Македонија се већ дуго налази у политички нејасној ситуацији и заиста је потребно да се народ изјасни на легитимним и поштеним изборима. У том смислу ово охрабрује, али остаје да се види да ли ће се македонске партије заиста овога пута сагласити око бирачких спискова и свега осталог што је договорено“, каже Малески.
Наш саговорник се међутим прибојава да ће питања која су и започела ову политичку кризу у Македонији, а која је поставио опозициони лидер Зоран Заев, лидер СДСМ-а, о злоупотреби власти високих функционера из владајуће структуре Николе Груевског ВМРО-ДПМНЕ, остати да висе у ваздуху као нерешена.
„Неопходно је утврђивање истине и отварање пута правде за разрешење ових спорних питања. Ако се то не деси, суштински криза неће бити решена ни на наредним изборима, јер је то питање функционисања правне државе у Македонији“, истиче он.
Лично, Малески не верује да ће било која од ових политичких афера добити свој епилог, иако рад Специјалног јавног тужилаштва ове државе надгледају представници међународне заједнице.
„Битно је да ова институција утврди чињенице. Не би било добро да се они који су означени као носиоци афера појаве у изборном процесу јер би то додатно закомпликовало ситуацију“, истиче професор Малески.
Новом споразуму македонских странака обрадовао се и комесар ЕУ за проширење и добросуседску политику ЕУ Јоханес Хан, који је договор назвао важним кораком ка решењу политичке кризе у Македонији.
„Добре вести из Македоније — политичке партије су постигле договор о отвореним питањима“, написао је он на Твитеру.
Да ли ће Америка успети да уради оно што није успела ЕУ, и колико ће се то одразити на политику коју ће убудуће водити ова балканска држава, питање је на које није лако одговорити. Ако је мешање Америке у питање Македоније само наставак њихове политике подршке македонској опозицији, у намери да ублажи наводни руски утицај у овој држави, криза у Македонији би могла да се после избора само продуби. Другим речима, ако би Македонија остала под патронатом Америке и после избора, односно ако би победиле структуре које она подржава, онда би Америка добила још једну сигурну територију у овој регији.
